Весело је у дому Мате Немеша, ћеркица и синчић су се играли око лепо окићене јелке, породично су обележили Божић минулог понедељка по Грегоријанском календару. Све су спремили и за дочек Нове године.
- Ово су најрадоснији дани у току године. Миа има три године, Бенет 17 месеци и кад почне кићење јелке, нико од њих срећнији. Супрузи Вивиен и мени помажу. Породично смо на Бадње вече ишли у цркву, све је било по обичајима, следи дочек Нове године и сво време сам уз децу. Од 3. јануара почињу припреме за највећи овогодишњи спортски догађај на планети, Олимпијске игре у Паризу - почео је разговор трофејни репрезентативац у рвању грчко - римским стилом.
Прича о јелки није завршена овим уводом.
- Докле ће остати нико од нас не зна, волели би што дуже, али је Бенет већ почео да је „сређује”. Њему је све игра - насмејао се поносни тата.
Прави је домаћин, саградио је породични дом као из бајке. Кад су биле паузе између тренажних процеса и такмичења, помагао је мајсторима.
- Остало је два посто до коначног завршетка куће - прецизан је Мате. - Ма, само неке мале „шминке”, волимо да је све под конац и функционално, да сви имамо довољно простора.
У 2023. години учествовао је на турнирима у Данској и Пољској, који су послужили за проверу форме за Светско првенство у Београду. У категорији до 67 кг постао је светски првак 12. септембра 2022, а на истом месту, годину касније, 24. септембра 2023. освојио је бронзану медаљу. Пораз од Кубанца Орта Санчеза (2:3) у четвртфиналу шампионата коштао га је борбе за златно одличје.
- Премотавао сам филм меча, водио сам 2:0, био надмоћнији, а агресивни Кубанац дошао ми је на леђа и до два бода. Легао ми је на ногу и осетио сам страховит бол и остао да лежим. Ни лекарска интервенција није помогла, мишић је страдао и мислио сам да сутрадан нећу моћи у репесаж. Целу ноћ ока нисам склопио. У зору је бол ублажио и онако ровит, дао сам све од себе да освојим бронзу. Прво сам савладао Румуна Михаиа Михута 6:0, потом у мечу за бронзу Амантура Исмаилова из Киргистана. Повреда ме исцрпела, повео је 3:0, али сам у другој рунди био бољи, брзо изједначио и освајањем последњег бода, код 3:3, проглашен победником.
Свака медаља, поготову на СП, много вреди и освајача сврстава у планетарни врх. Међутим, пре почетка борби у „Штарк Арени”, Орлови су имали још један, велики циљ.
- Испуњење норме за Олимпијске игре био је мој највећи циљ, а тако и осталих сабораца. Био сам учесник последњих Игара у Токију и никад то нећу заборавити. Тамо смо се припремали пре почетка, кад смо се уселили у олимпијско село. Био сам поносан и неизмерно срећан. Спортски великани планете и ја међу њима. Наравно да сам циљао медаљу, али нисам успео.
Игре у Паризу дођу као поправни, не крије члан зрењанинског Пролетера.
- Идем у Париз по злато! То сви кажу и желе, тако је и са мном. А, са Олимпијских игара свака медаља сија златним сјајем. Јака су европска и светска првенства, а Игре су нешто посебно, изнад свега, не само у спорту. Наредних месеци бићу посвећен и фокусиран само на Игре и знам да ме чека осам месеци пакленог рада. Све сам то прошао и не плашим се ничега и никога.
Побеђивао је светске великане из категорије и никад није устукнуо. Често је мечеве завршавао са чалмом око главе, кидисао је кад би се многи предали.
- Кад смо код чалми, већину медаља сам завршавао с повредом. Нити се штедим, нити ме противници штеде. Али, за мене је победа једина опција и кад идем на струњачу, увек желим да тријумфујем и не занима ме ко је с друге стране. Борилачки спортови су најтежи. Свака медања рвача орошена је крвавим радом и знојем. Причам из искуства, од 2009 -е сам у репрезентацији, почео сам са 16 година.
До Игара у Францукој неће имати пуно такмичења.
- Учествоваћу на неколико турнира због провере форме и да се, по временским циклусима, види докле сам стигао. Пропустићу Европско првенство фебруара у Букурешту, на њему ће учествовати Себастиан Нађ у категорији до 67 килограма. Има квалитет да освоји медаљу, сјајан је рвач и човек. Помоћи ћу му кроз спаринговање. Увек смо један уз другог. Њему се дешава као и мени, испред је био Давор Штефанек. Стрпљиво сам чекао да дође моје време, сад је са Себастианом слично.
Причао је о Пролетеру.
- Од 2013. сам у тиму, све смо освојили што се може освојити на домаћој сцени. Пролетер је најорганизованији клуб и са најбољом школом. „Клинци” су сјајни! Ђукић, Михајловић, Миолски, Којић, Велисављев, Супић, Молнар и остали, као кадети и јуниори, учествовали су у освајању последње две титуле првака.
И, за крај, о жељама у 2024.
- Здравље за породицу и све људе. У спорту, зна се, олимпијска медаља. То сам пожелео за Божић и опет ћу пожелети, кад деци и супрузи будем честитао Нову годину - рекао је Мате Немеш.
ВИКТОР СТАРИЈИ ПЕТ МИНУТА
Виктор је старији од Мате пет минута, рођени су 21. јула 1993. године. Близанци су понос српског спорта.
- Не знам да ли су тачно измерили тих пет минута - насмејао се Мате. - Освојили смо много медаља, али никад, на неком од великих такмичења, заједно нисмо дошли до одличја. Сањали смо да заједно учествујемо на Играма у Токију и није се остварило. Уверен сам да ће преко квалификација Виктор да избори норму за Париз и да обојица освојимо одличја. То је циљ свих наших спортских жеља.
ВЕШТ АУТО МЕХАНИЧАР
За Мату се годинама говорило да је најбољи возач међу рвачима и да прелази на стотине километара без паузе. Уз то је и ауто механичар.
- Не знам да ли сам сад најбољи за воланом, млађи пристижу, ја сам мало повукао ручну кад је брзина у питању. Возио сам до Белмекена у зимском периоду преко 800 километара, без паузе. Станем само да наточим гориво и ништа више. Кад сам ишао на летовање, преваљивао сам и 1.100 без паузе. Отац Тибор има радионицу и упутио ме у механичарски посао. Кроз праксу се све научи, поготову што ме то занима. Кад завршим рвачку каријеру, бавићу се тренерским послом, али, ни механичарски занат нећу оставити по страни. Барем да пријатељима обавим сервисе.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.