Смедеревци славе Пиксија

Почетак новог миленијума исписан је златним словима смедеревског фудбала. Оклопници су од 2001. године пет пута узастопно били учесници европских купова, а 2003. године, у другом финалу, предвођени капитеном Гораном Богдановићем, победом над Црвеном звездом, освојили су пехар у Купу.

Сада је на сцени нова генерација чији је предводник Никола Стојковић Пикси (28), после пете позиције у првом делу, покушаће на пролеће да избори пласман у плеј-оф, а онда директно или преко баража да ускочи  у Супер лигу, где су Смедеревци готово деценију и по имали значајну улогу.

- Ако се изузме ОФК Београд, остале екипе су приближног квалитета и чека нас тежак задатак. За другопласираном Дубочицом заостајемо четири бода, колико смо испустили у мечевима код куће и у Новом Саду. Против Младост ГАТ-а оба пута, иако смо до завршнице водили, дозволили смо ривалу да стигне до изједначења. Уз добре припреме учинићемо све да се вратимо у највиши ранг, био би то најлепши поклон присталицама и клубу за стогодишњицу од оснивања – каже Никола Стојковић Пикси.

Прве фудбалске кораке начинио је на стадиону крај Дунава, код тренера Драгана Младеновића и Славољуба Милића. Одмах је показао да се ради о великом таленту, па не чуди што се нашао на списку селекције ФС РЗС за камп у Караташу, где су, између осталих, били и вршњаци Црвене звезде и представници Београда.

- После утакмице где сам, кажу, био најбољи, пришао ми је Филип Јанковић и пренео поруку његовог тренера да би ме радо видео у црвено-белој школи. То сам испричао оцу Неши, мајци Мирјани и сестри Јовани који су, иначе, сви звездаши, па није било дилеме да ћу кренути пут Маракане. Прошао сам све селекције Звездине школе, а пре истека омладинског стажа, отишао сам на позајмицу у БСК из Борче. После једне сезоне вратио сам се и потписао први професионални уговор. Прикључио сам се првом тиму и у Новом Саду дебитовао против Војводине.

На крају сезоне поново су му понудили да оде негде на позајмицу, али раскинуо је уговор и као слободан играч прешао у Металац. У Горњем Милановцу остао је три сезоне и постао капитен, а по истеку уговора преселио се у Земун где су му друштво правили још један Смедеревац, Славко Лукић, као и Душан Савић, сада капитен Дубочице.

- Почетак је био сјајан, али клуб је испао и вратио сам се у Смедерево. Тренирао сам са Оклопницима и како се ближио крај прелазног рока, преломио сам и постао члан матичног клуб. Код тренера Небојше Ушкета Вучићевића направили смо сјајну серију, али због спорне утакмице са Кабелом, од 32 клуба Прве и Супер лиге, само Смедерево је морало да се пресели у нижи ранг.

Пут га је одвео у Дубочицу, па поново повратак у Смедерево где је после шест месеци отишао у Аустрију. Лета 2022. године, Саше Бранежац и Предраг Сикимић наговорили су га да поново дође у свој клуб са јасним циљем да буде предводник на путу за Прву лигу.

- Пресудила је љубав према матичном клубу, као и чињеница да је Смедерево направило одличан тим, што се потврдило и на терену. Знали смо да неће бити лако у борби са Борцем, али после пораза Чачана од ФАП-а отишли смо на шест бодова вишка. Догодио нам се реми код куће са Мачвом 1929, уз пораз у Чачку, па се Борац приближио на само бод.

Нису се предавали Оклопници, заређали су још пет победа, као и први пратилац, а онда је све стало у  последње коло. Борац је без борбе добио утакмицу против Будућности из Ариља и било је јасно да ће дуел са Полетом у Љубићу, предграђу Чачка, бити меч сезоне.

- Домаћин је повео а пре паузе сам изједначио. Био је ту и страховит притисак навијача, али у наставку смо изашли чврсто решени да дамо све од себе и оправдамо улогу фаворита. Брзо сам поново погодио мрежу, а Савковић је оверио пласман у Прву лигу.

Оклопници су мало касније савладали Јошаницу (5:0) и уз пехар намењен прваку Српске лиге „Запад“ Никола Стојковић подигао је и трофеј Купа ФС РЗС. Од лета је почео поход на повратак међу суперлигаше и на стадиону крај Дунава сви се надају да ће бити успешан.