Лазар Зличић - Цaр на терену у Лазаревој престоници

Био је једна од ведета Вошине „класе 97“. Предвиђали су многи Лазару Зличићу блиставу будућност, али није дочекао да постане једна од звезда Лала.

- Код тренера Ненада Лалатовића сам играо, постигао четири гола и уписао једну асистенцију, а онда је у стогодишњој историји Војводине дошла најцрња, 2016. година. Председник је постао Драгослав Вуковић и ништа више није фунционисало како треба, јер је ту био само ради личних интереса. Постао сам прекобројан и отишао у Вождовац, који је у том тренутку био, све оно што Војводина није – без длаке на језику прича Лазар Зличић.

Међу Змајевима је провео, како каже, две лепе године. Потом је уследио и први ино трансфер у Мађарску.

- Сјајно ми је било у Вождовцу, иако сам одсуствовао са терена шест месеци. На припремама у Турској доживео сам  једну од најтежих повреда и морао на операцију предњих укрштених лигамената. Захваљујући професору доктору Марку Стојановићу и његовом тиму у Новом Саду, опоравио сам се врло брзо. Запажен сам био у дресу Змајева, о чему сведочи позив из Мађарске.

У земљи наших северних комшија доживео је другу димензију фудбала.

- Мађари већ дуго улажу у фудбал и раде студиозно. Терени су фантастични, сви имају одличне тренинг центре и апсолутно све функционише беспрекорно. На играчу је само да размишља о тренингу и утакмици. Чак ни судије нико не помиње. И није чудно што њихови клубови све чешће презиме у Европи.

Из својеврсне фудбалске бајке, делује нелогично – сеоба у Казахстан!?

- Од клуба који је испао из Прве лиге и желео да се експресно врати, газди Кишварде је стигла понуда за мене, уз обештећење од 80.000 евра. Он прихватио, позвао ме и каже – продат си. Нисам се сложио, ушли смо у сукоб и знао сам да морам да пронађем нови клуб. Казахстанска Акса је била идеално прелазно решење. Финансијски услови су били добри, а договор је био да сам после четири месеца слободан. То ми је много значило, јер желео сам да се вратим у Европу.

По истеку сарадње са Казахстанцима понео је Зличић пролетос дрес Муре, али није се дуго задржао у Словенији...

- Кад је стигао позив из Словеније, нисам се двоумио. Рачунао сам, лепо уређена земља, скоро 20 година у Европској унији, међутим, што се фудбалске инфраструктуре тиче, далеко су иза Мађарске. Мура је имала европске амбиције, иако је заостајала осам бодова. И то је био додатни изазов. На крају смо имали исти број бодова као и Домжале, али лошију гол – разлику и нисмо изборили европску визу. Епилог, играчи са највећим уговорима су били слободни у избору новог клуба.

И после три године у иностранству вратио селуцидни везиста Лазар Зличић на српску фудбалску сцену, стигао у Лазареву престоницу – Крушевац.

- Напредак је био најконкретнији и, нисам погрешио. Крушевац је леп град, људи су гостопримљиви, у клубу сам одлично прихваћен. И што ми је било јако важно, Нови Сад је близу. То је био један од битнијих разлога, јер супруга је требало ускоро да се породи. У септембру наша мала породица је постала богатија за Стефана.

Иза Напретка је поприлично суморна јесен. Играли су Чарапани по систему топло–хладно. Било је добрих партија, као против Вождовца, кад је Зличић дебитовао, Чукаричког, Црвене звезде под Багдалом, али и превише киксева, посебно на домаћем терену. Лазар је, међутим, умећем задобио наклоност Чарапана, па га у Лазаревој престоници сматрају за цара на терену...

- Нисмо, наравно, задовољни јесењим учинком, али сигуран сам да можемо много боље и верујем да ћемо унаставку шампионата то и доказати. Било је лошијих партија, али и утакмица на којима смо губили бодове, иако је по свим параметрима требало да их освојимо. Сигурно да су и повреде утицале. Нисам у потпуности задовољан ни личним учинком. Кад сам стигао, осетило се да да неколико месеци нисам играо, касније је било боље, али уверен сам да оно право тек следи, јер предстоје припреме, које летос нисам имао са екипом.

Уговор са Крушевљанима га веже до наредног лета, али о томе још увек не размишља.

- Фокусиран сам увек на оно што је тренутно испред мене. Желим добро да се спремим и на пролеће дам максималан допринос у борби за плеј – оф. Задовољан сам и захвалан за све што сам до сада постигао. За три године у иностранству успео сам да решим неке основне ствари по питању егзистенције. Волео бих у будућности да добијем прилику за још неки инострани трансфер, можда у Мађарској, или Пољској. Сад већ као зрео играч, убеђен сам да бих исказао сав потенцијал. Али, о том – потом.