Професор Копривица: Врхунски спортиста је и херој и жртва

- Врхунски спортиста је и херој и жртва. Он је херој за све по резултату, примањима, популарности и утицају, али са друге стране увек је то на некој ивици озбиљног ризика - рекао је у новогодишњем интервјуу Танјугу професор Владимир Копривица.

- И наравно тај ниво ризика се стално повећава са повећањем захтева које ми константно имамо - каже некадашњи кондициони тренер многих клубова и репрезентативних селекција и додаје да у професионалном спорту човек зависи од резултата.

Био рекреативни или професионални, појам спорта се одувек везивао за здравље, међутим, како спорт напредује и како године пролазе ситуација се полако мења, наводи Копривица.

Професор Копривица радио је у Црвеној звезди и Партизану, у збиру има 22 освојене титуле, а мали број повређених играча.

- Када говоримо о спорту онда морамо узети у обзир да спорт постоји и у млађим категоријама, у неким нижим лигама и такмичењима где резултат није примаран циљ, али постоји и професионални спорт где је човеку то посао и где зависи од резултата. Како тренер тако и играч. Спорт јесте здравље, спорт јесте кретање, и тако јесте за велику већину оних који се баве спортом.

Број професионалних спортиста у односу на укупан број спортиста је мали, погледајте колико људи учествује на Олимпијским играма, њих 11.000, али колико постоји спортиста широм света, наглашава Копривица.

- То је онај крем који мора да постигне резултат и који је томе посветио цео свој живот, али један спортиста који се спортом бави из унутрашњих побуда или због жеље да очува здравље и развије способоности, а да није резултат у првом плану, тај спортиста иде правим путем и учествује у нечему што можемо да кажемо да доприноси здрављу.

У професионалном спорту последњих година, учесталост повреда је све већа.

Што се домаће кошарке тиче, од почетка ове сезоне, дакле од септембра месеца, београдски вечити се сусрећу са великим проблемима.

У том периоду, више од 10 кошаркаша комбиновано једног и другог тима имали су неке проблеме са повредама.

Ту предњачи Партизан у којем су проблеме имали Зек Ледеј, Кевин Пантер, Ален Смаилагић, Огњен Јарамаз, Џејмс Нанели, Урош Трифуновић, Матеуш Поњитка и Френк Камински, а ван строја је и даље Алекса Аврамовић.

- Спорт тражи све веће захтеве и све су већи захтеви за резултатима. Учесталост повреда у свету је веома велики. После 2000. године запажен је велики пораст повреда. Учесталост повреда је нарочито велика у спортовима који су контактни, у спортовима у којима није направљен рационалан распоред такмичења. Тај распоред такмичења мора да буде вођен струком а не новцем. Тамо где је велики капитал, захтева се да се врате уложена средства и проблеми се дешавају на пример у спортовима где се игра велики број такмичења, као што су данас фудбал, одбојка и кошарка у којима има највише повреда - каже професор Копривица.

Према његовим речима, узроци повреда могу бити биолошки, што је у некој предиспозицији и грађи тела.

- Могу бити повреде условљене неодговарајућом моториком, то је тај биолошки аспект. Са друге стране могу бити и психолошки, недовољно концентрације, велики замор. Такође, разлог може бити и социјални, тензија која се прави или непријатељство које може избити на неком такмичењу. Е сад, како спречити повреде? Врло је тешко тамо где новац одлучује колики је број такмичења. До повреда долази јер се смањио припремни период, повећао се такмичарски период а прелазни период се свео на минимум и спортисти имају мало времена да се опораве. Са друге стране, када погледамо кошарку, у овом тренутку у Евролиги сваки тим има по једно пет повређених играча и верујем да ниједан тим на крају сезоне неће бити испод седам повређених играча. Дакле, човек је ту постао нека врста потрошне робе јер ће неке повређене ту неко заменити, уложиће се нова средства и тамичење путује даље а многи ће то да плате.

Професор Копривица је у каријери више наврата био предавач на савезним и републичким семинарима кошаркашких тренера Југославије, Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, као и на кошаркашкој Клиници у Београду, највећем тренерском скупу на свету.

Професор наглашава да је тренинг од изузетног значаја.

- Могло би да се реши неким одлукама да се смањи број такмичења. Партизан и Црвена звезда играју у АБА лиги, домаћем првенству, куп такмичењима. Могло би да се решење нађе у мањем броју учешћа оних екипа које играју у међународним такмичењима јер нема много времена за тренинг. Уколико се не тренира и уколико се не ради на развоју силе и снаге, уколико се не ради на томе да се успостави хармонија у организму са становишта моторичких способности, спортисти су у проблему. Решења су изнуђена, али је питање да ли ће то капитал дозволити.

Оно са чиме се сусрећемо последњих година јесте све већи број спортиста који колабирају на терену.

На Европском првенству у фудбалу 2021. године током утакмице између Данске и Финске без свести је остао Кристијан Ериксен. После осам месец паузе Данац се вратио на терен.

Током ове године, два пута у року од неколико месеци свест је изгубио и млађи брат Немање Гудеља, Драгиша.

Навијачи и даље памте трагичну смрт Шпанца Антонија Пуерте, који је 2007. године изгубио свест на утакмици између Севиље и Хетафеа. 

- Време се толико променили да је сасвим нормално да неки младић од 16 година има висок притисак или да дође младић од 24 година са инфарктом, који је практично до краја живота нека врста инвалида. Много тога се промеило у нашем окружењу, у начину живота, исхрани, стресови које имамо, нездрав начин живота где нема кретања и тако даље. Код ових спортиста би требало испитати шта је заједничко јер свака повреда или нешто што се дешава у смислу здравља, а понавља се, има неку системску грешку. Да ли је та системска грешка у неким слабостима организма или је то грешка у самом тренингу, то је тешко судити ако немате података. Чињеница је да се то дешава и то је аларм да ће тога у будућности бити више.

Професор спомиње и амерички систем, где у НБА сезони екипе одиграју 100 и више утакмица, стопа повреда је мања него у европској кошарци.

- Они имају та решења у којима су играчи више слободни, имају времена да се одморе и припреме. Има их довољно у тиму, утакмице у том првом делу нису толико захтевне, не испада се из лиге и постоји тај први део сезоне који, ми који волимо кошарку, тешко гледамо. Њима права кошарка почиње тек у плеј-офу када крене борба за титулу.

То је путујући циркус који забавља масе, али је то потпуно другачији систем у односу на европски, сматра професор.

- Ми смо некада овде могли да држимо тренинге чак и по два пута дневно. Данас је то само једном дневно и ту се јавља проблем. Да ли радити на кошарци или ићи у теретану? Ако радите једно и друго улазите у једнократни замор јер морате онда тренирати барем два и по сата. Према томе, немамо довољно времена за општи део у смислу загревања и општих вежби које су против тежа оном уско специфичном раду које имамо на самим мечевима и тај проблем се не може лако решити - закључио је Копривица.