Снови Новосађана о Европи нису нереални

Некако пред почетак сваке нове сезоне, из редова фудбалера Војводине стижу оптимистички тонови и најаве веома високих домета. Како сезона одмиче, међутим, лепе жеље чиле и, готово да је постало правило, једини циљ црвено-белих из Новог Сада (п)остаје пласман у Европу. Врх табеле и раздвајање вечитих ривала на прва два места, нажалост навијача Старе даме, бивају тек пусти сни и јасно је да тим из Српске Атине још увек играчки није на нивоу који би му то донео.

Минула јесен поново је донела пласман Војводине који није ни приближан најављиваним дометима. Деоба седмог места с Вождовцем сигурно не задовољава апетите оних којима су при срцу боје њихове Воше, али, утисак је, реално одсликава оно што су њени играчи приказивали на зеленом тепиху.

Оптимисти ће да примете да тим који предводи капитен Филип Малбашић за четвртопласираним Чукаричким и петопласираним Новим Пазаром заостаје само бод и да на пролеће има и те како простора да се оно што јесенас није урађено надокнади. Песимисти, којих је у Новом Саду, као по правилу, много више, казаће да њихови миљеници за трећепласираним ТСЦ-ом „каскају” с девет корака заостатка, а да о одбеглом београдском црно и црвено-белом лидерском двојцу, не вреди ни размишљати.

Утисак је да су обе стране у праву, јер је заиста четврто место ту негде, надохват руке и сигурно је да ће наставак сезоне да донесе жестоке борбе за њега. ТСЦ је одмакао, али приметио је то и председник Војводине Драгољуб Збиљић, има још доста да се игра, играће Новосађани барем још два пута с Бачкотополчанима, а простора за киксеве свакојаке врсте има на претек.

Ушао је новосадски суперлигаш у сезону са жељом да од старта у њој покаже високе амбиције и у Европи и на домаћој сцени. Међутим, већ на првом кораку кипарски АПОЕЛ био је бољи у двомечу с екипом који је тада с тренерске клупе водио Радослав Батак и размишљања на ту тему брзо су била скончана. Окренули су се у Војводини домаћој сцени, али су и у њој, уз пуно уважавање неповољног жреба и сусретима с Црвеном звездом и Партизаном у прва два кола, лоше стратовали. Забележена су два пораза и тек у трећој рунди, у Крушевцу, освојен је први „мршави” бод, да би прву победу екипа забележила у дуелу с Радничким из Ниша, у наредној утакмици.

Дошло је до промене на челу тима, Батак је отишао, а на његово место стигао је Ранко Поповић, човек чије име домаћим поклоницима фудбала, посебно оним млађим, није пуно значило. Ипак, он је стрпљивим и радом који није трпео никакве изузетке, изговоре и одустајања, почео да устројава црвено-беле ка некој другачијој филзофији фудбала. То је био мукотрпан процес и за њега, али, још више, за саме играче, па су резултати били „шарени”, уз, ипак, константну узлазну линију.

Управа клуба имала је слуха за оно што је Поповић радио, стала је уз њега, па је укупна слика око екипе почела да се мења. Од разочарања с почетка сезоне, стигло се до наде да ће Војводина сваким даном постајати боља и играчки јача, али... Српски фудбал је такав да у њему, чим стигну добре понуде из иностранства, ствари почињу, понекад и из корена, да се мењају. Поповић је добио примамљив из Јапана и прихватио га је, после само четири месеца боравка у граду уљуљканом испод Петроварадинске тврђаве. Пред одлазак у тим Кашима Антлерса, понудио је челним људима Војводине и име свог наследника, они су то усвојили, па је нови шеф струке постао, такође у европском фудбалу релативно неафирмисани, црногорски стручњак Божидар Бандовић. С коликим и каквим успехом ће да настави Поповићево дело, видеће се тек када почну припреме за нову сезону, а посебно када крене њен пролећни део.

Елем, јесенас је први стрелац Новосађана био Алекса Вукановић, играч који је у клуб стигао практично с крајем летњег прелазног рока. Постигао је пет голова, а следе га, са по голом мање, Андрија Радуловић и Радомир Милосављевић. У асистенцијамна су предњачили Радуловић и Дејан Зукић (по четири) и све је то наоко било лепо, да није податка о примљеним погоцима. Наиме, одбрана на челу с голманом Лазаром Царевићем, примила је чак 32 гола и од ње су лошији били једино дефанзивци Радничког из Крагујевца (33) и Железничара (35).

Непосредно пред новогодишње празнике, председник клуба Драгољуб Збиљић је, у оквиру једног ТВ гостовања, истакао да је клуб потпуно стао на здраве ноге, да више нема заосталих дуговања и да је у плусу од готово четири милиона евра. Најавио је том приликом да у зимском  прелазном року могу да се очекују озбиљна појачања и да треба очекивати најмање двојицу, а могуће је чак да дођу и петорица новајлија. Нема сумње, уколико се та заиста буде догодило, пласман у Европу ће бити реалан и достижан циљ и то, убеђени смо, може и мора да радује присталице Старе даме из Новог Сада.