Ивана 11. пут најбоља у Србији

Традиционално гласање за најбоље представнике краљице спортова у Србији протекле године није изостало ни овог. Ивана Шпановић је 11. пут на врху од 26 гласања.

Победила је пети пут у апсолутном пласману Дијамантске лиге у скоку удаљ за даме. Била је бронзана на Шампионату Европе у дворани у Истанбулу. Сезона ће, међутим, бити упамћена по њеном тријумфу на Првенству света у Будимпешти националним рекордом на отвореним борилиштима и најбољим резултатом на планети (7,14 м) ове сезоне. То је прво најсјајније одличје за нашу земљу на шампионату глобуса на отвореном (Ивана има два тријумфа у дворани).

– Да сам раније остварила овај пласман не бих се толико радовала – констатовала је тада Ивана за „Журнал“.

Да би њене речи биле јасније, требало би се подсетити 2017. године, коју је обележио чувени пех с бројем на леђима у финалу Првенства света у Лондону. Одвојио се од тела и оставио траг у песку далеко иза реалне дужине скока. Слаба утеха за нашу ведету што је правило промењено већ следеће сезоне, па даљаши носе ознаке само на грудима. Уместо да победи даљином много бољом од седам метара, била је четврта са 6,96 м. Има с те врсте такмичења две бронзане медаље (2013. у Москви и 2015. у Пекингу), али јој је, уз олимпијско злато, овој са СП на отвореном једино недостајало у сефу.

Зато су ову победу у главном граду Мађарске, њен тренер Горан Обрадовић и она, прославили сузама радосницама.

Сад је остало да тријумфује још само на највећем од свих надметања, па да „пређе игрицу“.

– Била сам са 33 године најстарија победница у Будимпешти, па се надам да ће се то поновити и у Паризу на Олимпијским играма – најавила је Ивана, која је у 2023. ушла с мужевљевим презименом Вулета, да би у децембру најавила развод и вратила девојачко Шпановић.

Била је то 2008. година, кад је као светска јуниорска првакиња постала први пут лауреат Спортског журнала. Имала је 18 година, колико има друга на нашој овогодишњој листи, Ангелина Топић. Млада скакачица увис (биће јуниорка и 2024), у 2023. била је трећа у Дијамантској лиги у апсолутном пласману у Јуџину (Орегон). Првакиња је Европе за јуниорке у Јерусалиму (Израел), а испунила је олимпијску норму од 1,97 метара. (јуниорски и сениорски рекорд Србије) и учествоваће у Паризу с амбицијама да се пласира у финале.

За краљицу спортова у Србији ово је веома охрабрујуће, јер на крају ере највеће српске атлетичарке до сад, долази једна, која би могла да је надмаши. Схватају то и у иностранству па је 2023. проглашена Звездом у успону Европске атлетике и ушла у три најбоље у избору Светске атлетике.

Слично је са Адрианом Вилагош. Одбранила је прво место на Првенству Европе за јуниорке у Јерусалиму у бацању копља. У 2024. постаје млађа сениорка.

Поделила је у „Журналовом“ избору треће место с најбољим мушким представником, Елзаном Бибићем. Он је сезону обележио бронзаном медаљом на 3.000 метара под кровом сале у Истанбулу. Био је рекордерски расположен па је у низу рушио најбоље резултате српске на: 1.500 м (3:34,20), миљу у дворани (3:55,90) и 3.000 м (7:37,03).

Гласали су они, који су уређивали „Спортски журнал“ претходне године или писали о атлетици. Овога пута били су то: Зоран Стојадиновић (главни и одговорни уредник), Душан Васиљевић (уредник спортског сектора), Драгослав Вишњић (уредник атлетике), Филип Мијаиловић (новинар).

Бира се апсолутно број 1, тако да теоријски постоји могућност да пионирка буде на челу.

Први са сваке листе добијао је 10 бодова, а последњи један. Потом смо сабрали поене.