У Хумској је расподела посла минуле јесени била јасна, странци у били задужени за голове, а домаћи играчи да сачувају мрежу. Партизан је на 19 првенствених утакмица постигао 44 поготка, а само осам дело је српског фудбалера.
Нападачку четворку тима Игора Дуљаја обично су чинили: најистуренији Матеус Салдања, по десном крилу Алдо Калулу или Ксандер Северина, левом Гајас Захид или Квинси Мениг, док је место „десетке” резервисано за Бибарса Натха.
Одбрана Парног ваљка састављена је искључиво од домаћих играча, на голу је неприкосновен – Александар Јовановић, штоперски тандем Светозар Марковић - Михајло Илић, лево Никола Антић, а десно Аранђел Стојковић, па није изненађење да су се црно-бели Срби свега осам пута уписали у листу стрелаца, а странци чак 35 пута.
Међутим, улогу џокера изванредно је искористио Немања Николић. Популарни Таки поред Салдање нема место у стартних 11, али сваки минут проведен на терену користио је на најбољи начин. Нападач Парног ваљка постигао је три гола, уписао четири асистенције и донео лидеру Супер лиге важне бодове у борби за трон.
Николић се истакао у дуелу са ИМТ-ом, кад је затресао мрежу ривала у последњим тренуцима меча и донео велики преокрет црно-белих „на крову“. Затим, Немања је решио дуел са Радничким 1923, кад је за мање од пола сата постигао два гола, такође, Такијев допринос некада не попуњава колоне статистике, али је веома битан шраф Парног ваљка.
Кристијан Белић је од српских играча допринео највећем броју голова у јесењем делу шампионата, два пута се уписао у листу стрелаца, а чак у шест наврата спајао је саиграче са голом, што га чини другим асистентом црно-белих, одмах из Бибарса Натха (7).
Ђак Вест Хема добио је много више слободе у креирању напада у односу на претходну сезоне кад му је задатак био само да квари игру ривала, што је резултирало головима и асистенцијама.
Аранђел Стојковић је класичан пример модерног бека коме није страно да игра на трећини терена противника. Првенац у црно-белом дресу постигао је у дулу са Јавором (3:1), а најбољу утакмицу од доласка у Хумску одиграо је против Црвене звезде у оквиру 171. вечитог дербију у којем је Партизан славио и зарадио јесење почасти. Стојковићу припадају велике заслуге за тријумф над шампионом Србије, с обзиром на то да је надмудрио Милана Родића и изнудио једанаестерац, који је у гол претворио Бибарс Натхо.
Штоперски тандем Парног ваљка постигао је по један гол у првом делу шампионата. Михајло Илић није могао да замисли бољи тренутак за првенац, с обзиром на то да је затресао мрежу против Чукаричког (2:1) у шестом минуту судијске надокнаде вредан три бода.
Црно-бели бисер могао је да постигне први гол много раније, али му је у дуелу са Спартаком у Суботици поништен чист погодак. На поменутом мечу на северу Србије, једини гол мунуле јесени постигао је Светозар Марковић, капитену Парног ваљку био је то десети у дресу клуба из Хумске.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.