Без тениса не зна, не уме и не жели. Љубав према белом спорту била је и остала јача од свега. Филип Крајиновић се враћа на сцену с циљем да коначно освоји прву АТП титулу и да покаже да на највреднијим турнирима, грен слемовима, може да догура даље од трећег кола.
Незадовољан игром и формом, разочаран због слабијих резултата средином прошле године, тражио је излаз из лавиринта и одлучио се да остави рекет по страни неколико месеци. Шта ће даље била је енигма све док у октобру није објавио да је и даље жељан спорта који му живот значи.
О периоду ван терена, припремама за сезону, мотивима, циљевима због којих је поново узео рекет у руке и још много чему говорио је Крајиновић у интервјуу за Спортски журнал.
Начином на који сте завршили прошлу сезону оставили сте велики знак питања. Због засићености тенисом имали сте дилему да ли да се пензионишете или да се вратите. Зашто?
- После Ролан Гароса сам сео са људима из екипе и родитељима и образложио да ћу неко време да живим без тениса. Нисам био задовољан, изгубио сам вољу и жељу за тренинзима и турнирима. Схватио сам да на том нивоу ништа не може на пола. Била ми је потребна пауза. Вратио сам се, тренирам, спремам се и надам се добром почетку – истакао је Крајиновић, тренутно 311. на АТП листи.
Шта је пресудило да се вратите?
- Једноставно, ужелео сам се игре. Била је паметна одлука да не играм неко време и да поново зажелим да радим, надмећем се, идем на турнире. Заиста мислим да је то био пун погодак и да ћу да се вратим брзо тамо где треба да будем.
Циљеви за 2024?
- Жао ми је што нисам освојио трофеј и то је сигурно један од главних циљева због којих се враћам.
Шта сте радили током паузе?
- Једноставне ствари. Био сам дуго у Сомбору код мојих, јер их нисам виђао имајући у виду да сам много путовао. Желео сам да будем у родном граду, дружим се са пријатељима. Неколико пута сам ишао на море. Живео сам нормалан живот као и сви остали.
Вратили сте се тренинзима. Шта сте прво вежбали?
- Првих неколико месеци уопште нисам користио рекет. Почетком октобра сам почео са тренинзима. Вежбао сам полако, нисам ништа хтео агресивно, јер сам имао дугу паузу. Морам да будем паметан због тела. Сада имам комплетне тренинге.
Који је план за следећу сезону?
- Почећу средином јануара са мањим турнирима, јер немам добар пласман. Морам да се такмичим у нижем рангу да бих се поправио и да видим где сам и шта сам. На ком сам нивоу.
Прво такмичење биће неки челинџер?
- Тако је. Биће много јаких турнира на том нивоу, поготово из категорије 125 по Европи. Једноставно, не би било паметно да идем на квалификације за Аустралијски опен. Није добро да ми то буде прво такмичење. Што више челинџера, то боље. Тако ћу се пре вратити.
Шта очекујете од тих турнира?
- Првенствено да уђем у такмичарски ритам. Желим што више победа. На крају дана циљ је да вратим самопоуздање. Чим будем видео и осетио да сам спреман кренућу са АТП туром.
Да евоцирамо успомене на свих пет финала - на мастеру у Паризу 2017, затим у Будимпешти 2019, исте године у Стокхолму, Хамбургу 2021. као и у Квинсу 2022. Шта је недостајало за титулу?
- Губио сам од играча који су заиста били квалитетни, из топ 10 или 15... Не знам тачан одговор. Имао сам шансе, али нисам губио од лоших. Финале је, ипак, финале. Можда сам у неким тренуцима морао да будем агресивнији, а нисам.
На последњем мастерсу у Граду светлости пре седам година били сте изненађење?
- Та сезона била је заиста чудна. Почетак ми је био криминалан, губио сам на фјучерсима. Са мном је путовао Петар Поповић и кренула је серија. Освојио сам три или четири челинџера заредом. Дебитовао сам у најбољих 100 и отишао сам на квалификације у Париз. Хтео сам да одиграм меч више и да се вратим кући. Испоставило се да је то била прекретница у каријери. После тог турнира ређао сам одличне резултате.
Тада сте први пут осетили да можете да се такмичите на високом нивоу?
- Баш тако. Победио сам солидне играче, имао сам срећу да ми је Надал предао меч у четвртфиналу. Искористио сам то и у полуфиналу победио Изнера. Изгубио сам у неизвесном мечу од Џека Сока, а имао сам сет и брејк шансе. Измакло ми је славље. Било би лепо да сам успео да се домогнем трофеја – прво, па мастерс.
У Квинсу 2021. против Беретинија најбоља игра на трави?
- Никад боља. То су ми биле и прве победе на трави. Победио сам много добрих играча. Тај Квинс ми је годинама био дечачки сан, осећао сам се прелепо. Беретини је био на нивоу, нема шта. Мада, дан после финала, објавио је да има корону и пропустио је Вимблдон...
На грен слем такмичењима треће коло био је максимум?
- То је исто један од циљева због којих се враћам. Сматрам да морам да уђем у другу недељу грен слема. Имам игру за то, али видећемо. Нема дилеме да је то физички захтевније. Можда сам у том делу припрема грешио, не знам. Дефинитивно могу да стигнем до друге недеље.
У сезони за нама заиста нисте имали среће на највећим турнирима?
- У Мелбурну сам у првом колу играо против Рунеа, а на Гаросу против Тијафоа, два играча из најбољих десет. На грен слемовима је много битан жреб, поготово почетак. Има играча против којих никад не желиш да играш на старту.
Били сте са репрезентацијом на финалном турниру Дејвис купа у Малаги. Колико вам је то помогло?
- Виктор ме је позвао за спаринг. Много ми је значило, јер сам желео да видим на ком сам нивоу. Осетио сам атмосферу, добио снагу. Дуго сам део Дејвис куп селекције и било је лепо искуство.
СКЛЕКОВИ СА САМПРАСОМ У КАЛИФОРНИЈИ
Многи не знају да сте вежбали са Питом Сампрасом. Чак сте радили склекове заједно?
- То је било давно, пре 15 година, код њега у Калифорнији. Били су ми потребни спаринзи, позвали су га и он је рекао да нема проблема. Радили смо склекове, не сећам се ко је победио. Знам да сам изгубио у неким друштвеним играма. Нисам могао да верујем да сам у његовом дому. Штета што смо се кратко дружили. Био ми је идол док је играо.
НИШТА НЕ БИ БИЛО БЕЗ БОЛИТИЈЕРИЈА
Крајиновић је имао среће да расте и играчки сазрева на једној од најбољих академија на свету, код легендарног „тениског оца” Ника Болитијерија.
- Не могу речима да опишем значај тога. Знам да ми је боравак тамо био кључан. Отишао сам са 14 година и дочекали су ме одлично. Имао сам најбоље спаринге на свету, најбоље стручњаке око себе. То ми је много помогло у развоју, јер сам осетио атмосферу и рад на високом нивоу. Да сам остао у Србији, питање је шта би и како било. Моји родитељу су увек били уз мене, као највећа подршка. Заиста сам им много захвалан што су се борили и што су дали последњи динар за мене.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА – НЕШТО НАЈЛЕПШЕ
На питање како би описао репрезентацију Србије, Филип је одговорио:
- Нешто најлепше. Тиме је све речено. Дебитовао сам са 15 година. Први меч сам играо против Шпаније.
ТЕНИСКА ЛОЗА
Крајиновић је наставио породичну тениску традицију.
- Имао сам пет година кад сам почео у Сомбору. Брат, тата и стричеви су такође у тенису. Никад нисам имао притисак, бирао сам да кренем тим путем.
ЛЕКСИКОН
Најсрећнији тренутак у каријери?
- Било их је доста, ако морам да издвојим, нека буде финале Квинса са Беретинијем.
Најтужнији?
- Пораз од Милоша Раонића у четвртфиналу Синсинатија, где сам имао меч лопту. Играо сам за улазак у топ 20. Да сам победио био бих део тог друштва.
Меч кога се радо сећате?
- Са Андрејем Рубљовим у Риму. Играо сам један од најбољих мечева у животу.
Да нисте тенисер, били би?
- Добро питање, али немам одговор. Цео живот сам у тенису и посвећен сам њему.
Омиљени турнир?
- Квинс.
Омиљени град?
- Париз.
Омиљено јело?
- Рибљи паприкаш.
Омиљени филм?
- Кум.
СА НОВАКОМ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ
Да ли Новак може до календарског слема или медаље на ОИ у Паризу?
- Биће много тешко. Календарском слему био је најближи претходне сезоне. С њим се никад не зна. Не би ме чудило да све освоји. Спреман је физички и ментално, верујем у њега у сваком смислу. Волео бих да освоји златну медаљу, јер му само то недостаје у каријери.
АЛКАРАС И СИНЕР НАЈОПАСНИЈИ
Ко ће бити највећа претња Новаку у 2024?
- Алкарас и Синер, на свим подлогама. Шпанац уме да буде незгодан и на тврдим подлогама, освојио је Ју-Ес опен и Вимблдон.
ВЕЛИКА ТРОЈКА – НЕКАД И САД
Ноле, Рафа и Роџер с једне, а Алкарас, Синер и Руне с друге стране. Велика тројка некад и сад?
- Сигурно да имају сличности. Ђоковић, Надал и Федерер били су константнији. Боље су се држали. Мени је њихов тенис био бољи, више сам волео да их гледам. Допадао ми се стил Новака и Роџера, Надала поготово на шљаци. Млађима нешто недостаје, немају континуитет. Могу да изгубе прво коло, али и да освоје титулу. Код ових старих се знало – није могао да их добије нико пре полуфинала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
