Кинез Су бржи од Болта

Улазимо у олимпијску годину. Атлетика је најважнији спорт највећег такмичења, а по интересовању јавности одскачу трке мушкараца и жена на 100 метара. Наш саговорник, Невен Ранић, један од најбољих познавалаца спринта не само код нас, открио је бројне непознате и веома занимљиве моменте везане за ову дисциплину. Пред читаоцима „Журнала“ је не само интервју на ову атрактивну тему, већ и право мало предавање о спринту.

- Чак и без Јусеина Болта, пласман у финале у Токију био је тежи него икада – указује Невен Ранић већ на почетку разговора на малу ексклузиву. - Због вируса корона највеће спортско такмичење није одржано 2020. већ 2021. године. То није пореметило асове, па је показан један од највећих стандарда остварених у спринту у обе конкуренције, мада такав утисак није остао у јавности. Иако званични светски рекорди нису постављени, Кинез Бингтиан Су остварио је у полуфиналу за мушкарце најбрже време забележено до сада између 10. и 60. метра. Резултат Елејн Томпсон од 10,61 најбржи је на 100 метара забележен код дама с ветром у прса од 0,6 метара у секунди. 

Да ли је подигнут и ниво њихових ривала?

– Почетком 21. века резултати испод 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене били су неопходни да би се дошло до победничког постоља. Толико је у последњој деценији па и у Токију потребно да би се ушло у финале. Освајање медаља још је теже. Шерика Џексон је до бронзе дошла с 10,76, најбољим резултатом којим је ово одличје освојено. Италијан Џејкобс обарао је своје најбоље остварење – 9,96, у свакој наредној рунди такмичења: 9,94, па 9,84 и у финалу 9,80, са којим је освојио злато.

Резултати остварени у полуфиналу и финалу били су бржи од европског рекорда?

– Одлично запажено. Двоструко побољшање рекорда континената на великим шампионатима није се догодило још од Игара у Мексику 1968. где је Јамајчанин Ленокс Милер обарао рекорде Централне Америке с Карибима. Један резултат у токијском полуфиналу можда је још импресивнији. У изванредној трци Су Бингтиан је на 60. метру остварио резултат од 6,29. Надмашио је пролазно време од 6,31, колико је Јусеин Болт имао приликом постављања светског рекорда од 9,58 у финалу Светског првенства у Берлину 2009. године. Овде се не бавимо узвицима спортски неписмених новинара, који када виде да је неко у фудбалу био бржи од других одмах прогласе да је бржи од Болта, већ је у једној фази трке момак из Кине то заиста и био.

Пре Токија најбржих првих 30 метара икада забележених – 3,76 делио је с Американцима Кристијаном Колманом и Морисом Грином, а сад је трчао 3,73?

– Су Бингтиан, висок је „само” 1,72 метра. Познат је као спринтер савршеног стартног убрзања, чак у поређењу и с легендарним Канађанином Беном Џонсоном. Његових 3,73 у првих 30 метара, дакле не при максималној брзини, већ после реакције на пуцањ и осталог, што треба имати у виду кад се наводе овакви подаци, чине га лидером на листи свих времена.  Пролази, које је остварио у споменутој полуфиналној трци су на 50 метара 5,45, а на 60 од 6,29,  што је далеко брже од званичних светских рекорда у дворани – 5,56 и 6,34.

Код оваквих поређења треба бити обазрив, с обзиром да на резултате такмичења на отвореном велики утицај имају и климатски фактори?

- Тако је, попут температуре, брзине и смера ветра, влажности ваздуха, али и надморске висине.

Трећа полуфинална група у којој је био и Су, имала је ветар у леђа од 0,9 метара у секунди. Брзина кретања ветра није константна, али знамо да се његова вредност бележи у петој секунди од старта трке. Требало би напоменути да доста врхунских спринтера с Кариба углавном не учествују на светским шампионатима у дворани.

Су је учествовао и био вицешампион на Првенству света у Бирмингему 2019. са 6,42?

- То му је званични лични рекорд на 60 метара. Његова техника стартног убрзања била је предмет детаљне анализе обрађене у биомеханичком извештају Међународне атлетске федерације, У Токију је у суштини било исто, с већ препознатљивом техником изласка из стартног блока коју карактеришу веома ниске позиције тела, оштри углови  пројекције тела у односу на подлогу и кратко време кретање стопала кроз ваздух у односу на време задржавања на поду. Првих 30 метара Су Бингтиана представља тренутно горњу границу у способностима за убрзање спринтера па је референца за даља истраживања.

Шта је са осталим фазама трке?

- При анализама мерена су времена на 30, 60 и 80 метара приликом постизања светског рекорда Јусеина Болта у Берлину 2009. и њихово поређење са спринтерима из полуфиналне и финалне трке у Токију.  Постигнута времена индикатор су за анализирање прогресије брзине током трке. Првих 30 представља фазу стартног убрзања, сегмент између 30 и 60 метара фазу максималне брзине, што је први део. Дистанца од 60 метара је на дворанским шампионатима такмичарска. Онда од 60. до 80. метра долази фаза максималне брзине. Од 80. до 100. метра је део трке у којој спринтер настоји да одржи максималну брзину њеним одржавањем, што је брзинска издржљивост. Она почиње после седам до осам секунди у режиму максималних мишићних напрезања, те је у физиолошком смислу неизбежна. За анализу у Токију, коришћене су три камере велике брзине - до 210 фрејмова у секунди.

Бингтиан Су је своје финале уствари истрчао у полуфиналу?

- У тој рунди, после експлозије из блока и демонстрације моћи током убрзања уз већ наведених 3,73, његових завршних 40 метара износило је 3,54 секуде. С друге стране у финалној трци, после споријег времена реакције и мање прогресије током убрзања, успео је да савлада последњих 40 метара за 3,50 секунди!

Као и Су у полуфиналу, у финалној трци у женској конкуренцији Елејн Томпсон била је на корак од светског рекорда, уколико бисмо тај закључак изнели на основу поређења према постигнутом пролазу на 60 метара?

- То је оно што је разликује од светске рекордерке Флоренс Грифит-Џојнер. Исто је код Суа и Болта. Тајна лежи у области максималне брзине и њеног одржавања. Неколико недеља после Олимпијских игара, на митингу Дијамантске лиге у Јуџину, овог пута уз ветар у леђа од плус 1,5 метра у секунди, поново је стигла до резултата од 6,87 у пролазу на 60, али коначан резултат износио је 10,54. Био је то други најбољи резултат свих времена у женској конкуренцији на 100 метара. На основу изнетих података, намеће се питање, да ли ће у наредном периоду доћи до побољшања резултата услед издржљивости у брзини, или бољег убрзања, или помало од обе способности.

Шта се дешава после достизања максималне брзине? 

- Овде је занимљиво анализирати параметре корака да бисмо видели како на њих утиче губитак брзине после достизања максималне фазе.  Велики број научних студија, код свих врхунских спринтера, потврђује смањену фреквенцију корака у завршној фази трке.

Зашто долази до тога?

- Из неколико разлога. Први и основни јесте због дужег контакта с подлогом услед неуромишићног замора, што је физиолошки неизбежно. Он последично изазива мању продукцију силе неопходну за стварање импулса. Познато нам је то као сила акције и реакције, што је трећи Њутнов закон. Када је реч о промени дужине корака, она је индивидуална код сваког спринтера понаособ, зависи од анатомије и његових специфичних снажних способности и у пракси се најчешће одржава или незнатно повећава. Прираст у продужењу корака никада није довољно моћна компонента која је у стању да надокнади губитак фреквенције корака, имајући у виду да је брзина спринта производ дужине корака и фреквенције корака. Добар  пример су даме, Томпсон-Хера и Камбунђи. С друге стране, Фрејзер-Прајс је доживела драматичан губитак брзине у финалу у Токију истрчавши 10,73. Занимљиво је приметити да када је поставила својих 10,60,  учинила је то кроз одржавање дужине корака, док је истовремено занемарљиво смањила фреквенцију.  Знање о томе како параметри фреквенције и дужине корака варирају за сваког спортисту, драгоцене су информације тренерима за индивидуализацију тренинга.

Кад подвучемо црту, ипак нешто ново у светском спринту, чак и после Болта?

- Сезона 2021. и Олимпијске игре у Токију утицале су на неке промене на листама свих времена на 100 метара. Оборено је неколико континенталних рекорда. У мушкој конкуренцији Европа, Азија и Африка, док је у конкуренцији дама оборен рекорд Африке и Централне Америке са Карибима. Чак осам  мушкараца и пет жена остварило је резултате с којима су ушли међу 20 најбољих свих времена.

У ком смеру аналитичари виде будућност спринта као атлетске дисциплине?

- Постоје истраживања која указују да се максимална брзина сада налази на деоници од 60. до 80. метра, а не на деоници од 30. до 60. метра као до сада. То говори да савремене тенденције у спринту требају да теже за достизањем максималне брзине касније него што су то чинили спринтери током осамдесетих година прошлог века. Тако ће дисциплина да напредује.

ИСПРАВЉАТИ МАНЕ ИЛИ ПОВЕЋАВАТИ ВРЛИНЕ

Шта би требало да буде приоритет у тренингу?

– Док се чини да је тренинг усмерен ка уравнотеженијем односу сила-брзина, дакле на  решавању недостатака, најефикасније стратегије за побољшање фазе стартног убрзања, он истовремено може и негативно да утиче на фазу максималне брзине трчања. У пракси, максимална брзина, достигнута на око шест секунди од старт трке, има највећи утицај на коначан резултат на 100 метара. С тим у вези вреди напоменути да је пет најбољих спринтерки на 100 метара свих времена: Грифит-Џојнер, Томпсон-Хера, Фрејзер-Прајс, Кармелита Џетер и Мерион Џонес постигло највећу брзину у каријери у тркама у којима су оствариле личне рекорде, али не и најбржа времена у првих 30 метара.

ЏЕЈКОБС ТРЧАО 12 МЕТАРА У СЕКУНДИ

Победник је и у Токију био онај, који је успео да генерише највећу максималну брзину?

- Олимпијски шампион Џејкобс је био једини који је достигао 12 метара у секунди, мисли се на просек током целе трке. Треба имати у виду да то није максимална брзина, већ урачунава и фазу реакције на пуцањ и стартног убрзања.

УСПЕШНО ЛЕЧЕЊЕ

С Невеном Ранићем разговарали смо на ову тему пре његовог одласка у Кину на лечење. Проблем с тумором у кичми решава протон терапијом. Почео је 25. децембра. Требало би да их буде 26 укупно. Све досадашње је одлично поднео.

– Уз Божју помоћ требало би да остварим оно због чега сам се одлучио на овај корак. Још једном хвала свима, који су ми помогли да дођем овде – јавља Невен Ранић.