Манила, 8. септембар.
Све се дешава неколико минута после полуфинала Светског првенства. Алекса Аврамовић пролази кроз микс зону. И - на сваком кораку застаје. Буквално и без претеривања.
Јер – сви су желели да чују шта има каже момак који је неколико минута пре тога на терену МОА арене одржао малу дефанзивну клинику. Како је то потпуно излудео једног од најбољих нападача НБА лиге. Па тиме и света. Шеи Гилџиус Александер, ас Оклахома Ситија, плејмејкер селекције Канаде, то свакако јесте... Сви су желели да знају како је енергијом коју је емитовао „заразио“ цео тим Србије, био један од кључих играча на путу до финала.
Ишао је тако кроз микс зону, одговарао... И баш када је мислио да је завршио и био спреман да оде, једно питање вратило га је корак уназад.
- Да ли сте свесни да ће сада сви да пишу о Вама? Да ли сте спремни да то изнесете – питао је извесни Владимир из Русије.
Аврамовић је застао, па са широким осмехом „момка из комшилука“ узвратио...
- Ја сам само обични момак. Само са мало вишка енергије – рекао је и отрчао у свлачионицу.
Београд, 5. јануар.
Нажалост, ову причу не пишемо после још једне „дефанзивне клинике“ Аврамовића. Што је могло да буде, јер је дан раније игран вечити дерби. Али, овај је прошао без њега. Већ неко време је ван терена. Због повреде ноге. Ипак...
УВЕК САМО ПОЗИТИВНЕ МИСЛИ
Шампион је АБА лиге са Партизаном, вицешампион света са Србијом. Срећан је. И то осећање не могу да промене ни повреде са којима се суочавао у претходној години. Лом руке, лом носа, па последња повреда – срећом није лом – ноге... Негде између свега тога и „регуларне“ дистрозије скочног зглоба.
Свеједно... Дух је остао ведар. Није се сломио.
- Увек само позитивне мисли. Ево, рецимо баш мало пре сам снимио ногу и све је много боље, веома брзо ћу моћи да се вратим на терен. То су сјајне вести. Знам колико је могло бити горе, колико је прва прогноза била катастрофална – рекао је...
Уосталом...
- Све је то део игре. Увек ће бити тако.
Да ли је и даље исти тај „обични момак са мало вишка енергије“, питамо.
Осмех који је претходио одговору био је јасан знак. Јесте!
- Ништа се ту није променило. Остао сам исти. Ништа ме није помутило у смислу тог успеха који смо остварили. Све је исто, свима прилазим са истим поштовањем...
Још једном...
- Све је исто.
Можда ипак није све.
- Можда само мало већу обавезу имаш везано за те некошаркашке ствари. Трудим се да и томе одговорим највише што могу. Наше обавезе су велике, некад једноставно нема времена, није релано и морам да кажем не. Али, ако ће на било какав начин моја помоћ бити добродошла, урадићу све што могу.
Тако га је, рецимо, овај позив из Спортског журнала затекао док је ишао у Пирот, где је био гост селектора Светислава Пешића.
- Биће „Божићни дани” у Пироту, где ћемо селектор и ја да обрадујемо малишане – објаснио је.
Све, наравно, у договору са тренером Обрадовићем. И све са – осмехом на лицу. А са осмехом се сећа и године за нама. Онако, од Божића до Божића.
- Била је феноманална. Много лепих ствари, искустава, дешавања. Биће лепо препричавати деци и потомцима овај период. Било је уживање осетити ту сласт победе и успеха, али још више осетити како те народ дочека са осмехом и позитивном енергијом. То значи да си урадио нешто добро.
А посебно...
- Када видиш сву ту децу на кошаркашким теренима. И ја сам тако почињао.
Он је гледао у неке друге репрезентативце, сада клинци гледају у њега.
- Ако на неки позитиван начин могу да будем узор деци, бићу много сам срећан. То је леп почетак.
Заиста јесте. Али, ако би ишао даље... Шта је најјаче сећање?
- Јединство, то осећање које нас је зближило после свега шта се дешавало са Боришом. Дисали смо као један. И заиста је тако било. Феноменално искуство. Непоновљиво.
И још...
- Победа против Канаде, па претходно Литваније, Доминиканске Републике. Излазак на победничко постоље.
Негде између свега тога било је и суза. Радосница. А суза је заиграла у оку и у Београду. На том чувеном „балкону шампиона“.
- Најлепши могући осећај! То и онај дочек који сам имао у Чачку. Нешто најлепше што спортиста може да доживи. Икада.
Пре свега тога и у Партизану је доживео много лепих тренутака. Постао шампион АБА лиге. Једну утакмицу је издвојио.
- Она у којој нисам имао никакв учинак, у којој смо играо пет секунди јер сам се враћао из повреде. Пета утакмица финала! Та величанствена победа и прослава. Партизан је на то чекао десет година.
РУКА РУЦИ
Захваљујући том „вишку енергије“ са почетка главне приче, био је један од играча преокрета у првом евролигашком дербију ове сезоне. Када је сјајном партијом у последњем периоду, вратио Ваљак са ивице амбиса, погурао ка победи.
Овај последњи је испратио у цивилу, крај клупе са резервне играче. Као такав, кратко је рекао...
- Немам ја реалан дојам... Није исто када си на терену и када гледаш са стране. Зек, Трифа и ја смо били ту, као део тима, али заправо само гледаоци. Када знате да не можете да допринесете својом игром или енергијом, онда није реално ни да се прича о томе. Звезда је ушла са више енергије и заслужно победила. Били су бољи и то је то. Рука руци – рекао је Аврамовић.
Кад причамо о години за нама, не може да се не помене та плеј-оф серија са Реалом. Пропуштена шанса. Аврамовић на то гледа другачије...
- Свеје то део игре. Реал је преискусна, пренамазана екипа. Да се изразим жаргонски, лако могу да те „одраде“ за победу. Много је ту шампона, великих играча. То Љуљ, Фернандез, Родригез заиста јесту. Као и Таварес, Хезоња, Муса, па Козер кога нема нигде целе сезоне, а онда ти спакује 15 поена и пошаљете кући. Па Ханга, страшан играч...
И против таквог тима Партизан је имао велику шансу, две меч лопте пред својим навијачима. Није вредело
- Те прве две утакмице серије у Мадриду... То је била најлепша кошарка Партизана за ове две и по године колко сам ја ту. Ништа им нисмо дозволили, надиграли смо тактички у сваком смислу.
Отео му уздах...
- Све то те туче.
И онда...
- Онда... Безвезе. Чак смо и у мајсторици имали шансе. Али, преискусни су. Остали су без Јабуселеа и Дека, али су успели да их надоместе са двојицом других играча. Рецимо, Муса је дао 22 поена петој уткамици. А ми смо остали без Пантера и Лесора који су суспендовани, Данте се повредио, онда сам се и ја у трећој утамици повредио. Без четворице играча, а мораш да играш. И - ћао.
Прошла сезона је била на много начина историјска за Партизан, да ли може да се понови, да ли ова која је на половини може да буде чак и успешнија, питамо.
- Увек може да буде боље... Тачно је да нисмо у повољној ситуацији у АБА лиги, знамо колико ће бити тешко, да мора да се добије дерби. Биће то велика борба до краја, ако обе екипе стигну у финале АБА лиге.
Евролига?
- У доброј смо позицији, боље него што је било у овом тренутку прошле сезоне. А бићемо још бољи.
Јер...
- Увек може боље – поручио је Алекса Аврамовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
