Вујовић: И на самртном часу прогањаће ме 2006.

Речју легенда рукомета, ма спорта уопште. Човек који је у игри био све, најчешће онај који је одлучивао. Имати Вују у тиму, пола посла си завршио. Експлозиван, спреман на све могуће ситуације, Вујовић је оставио као играч оставио неизбрисив траг. И враћамо се на Изета Фазлиновића јунака серије са почетка текста.

Питање се само наметнуло, ко је у српском рукомету луд, ко збуњен, а ко нормалан?

- Збуњен је бивши председник савеза Велимир Марјановић. На нека места ставио је погрешне људе, робовао  пријатељима, а не струци. Не, није он радио из зблобе, желео је најбоље за српски рукомет, али није знао да развије оно што је имао у рукама. Освојили смо две медаље, али их нисмо валоризовали, направили бар корак напред. Све ружно што се дешавало у нашем рукомету покривено је са та два сребра. Нису у праву они који тврде да их нисмо заслужили. Јесмо, али то треба потврдити и ван земље. У последње време ко нам се од млађих селекција борио за медаље, ко је стасао за А тим? Боље да нисмо ни освојили та одличја, а да имамо страх и трепет тим.

Ухватио је ваздух па наставио.

- Луд је свако ко мисли да ће бити бољитка у Србији у скорије време. И, они који покушавају нешто промене, поставе ствари на боље основе, јер је ситуација до те мере урушена... Нормалан је свако ко воли рукомет и поред свега овога, и ко жели Србију да види на месту које заслужује, а то је увек међу освајачима медаља.

Кад смо већ код Орлова, да у исто време стигну истоветне понуде за селектора из Србије и Хрватске...

- Био бих селектор Србије - није ни сачекао крај питања. - А, оставио бих „лепшу девојку“, јер је Хрватска у овом моменту ближа медаљи.

Зашто су испред свих у бившој Југославији?

- Јер имају систем! И бренд, у виду Загреба. Свако ко жели нешто да постане жели да прође кроз Загреб. Клуб има ове сјајне момке и још тридесетак њих на позајмицама. Усавршавају се играчи, али и тренери, зато је нормално што су испред свих.

Имају и Зорана Гопца?

- Већ тридесетак година веже нас пријатељство. Док сам играо Барселони долазио сам на припреме репрезентације у Словенију, а он би ме увек на загребачком аеродрому дочекао са рента каром, све ми је било плаћено. Имао је идеју да ме доведе из Барсе да у Загребу завршим играчку каријеру. Успео је макар да ме доведе као тренера, али би му било драже да сам дошао још као играч. Део сам озбиљног пројекта. Зоран прави разлику између клубова у окружењу и свог, зна, има визију, по много чему је испред овог времена и поднебља.

Поборник сте промене правила?

- Због рукомета! Они се плаше да не личимо на кошарку. Какве то везе има ако рукомет буде бољи. За то сам да се за пет везаних фаулова у једном нападу искључује играч. Да су измене дозвољене само кад имаш лопту, да се напад временски ограничи, па да судије толико не утичу на шут. Атрактивна ситуација могла би да се награди са два гола, онда ни четири разлике минут пре краја не би значило победу. Али, то код нас не може, јер неком не одговара. Историјска промена била су три тајм аута. Као када су југићу у „Застави“ уградили упаљач, то је била иновација године, нови југо.

ЕП у Швајцарској 2006. и оптужбе да сте хтели Хрватима да продате меч?

- Ваљда би неко од играча за све ове године рекао: „Вуја је ту утакмицу продао или хтео да прода“. Како се нико није јавио,  јасно је да је то лаж. Из Црне Горе сам, поднебља где се цене чојство и јунаштво. Те оптужбе ће ме болети и на смртном часу.

Вежу вас за реченицу „Ко додаје тај се не продаје“?

- Онај ко тако и мисли у мом тиму неће играти . Одувек сам био присталица теорије да гол само једнога чини срећним, а асистенција најмање двојицу. Увек сам разликовао шутере од играча, шутер јесте потребан, али ако му није дан... док играч асистенцијом, изнуђивањем пробијања и многим другим елементима може да одржи утакмицу у ритму и када не даје голове.