Ваљак пуним гасом у рикверц

Недавно, у једном разговору са Кевином Пантером, поменули смо и те чудесне преокрете које је Партизан почетком ове сезоне правио. Све пред својим навијачима.

Почевши од оног против Црвене звезде, преко Фенербахчеа, Монака, Панатинаикоса, све до – Милана. У неким мечевима је играо и продужетке. И издржао. Победио.

Како? Питали смо тада Пантера.

Потпуно неспутано и тотално искрено, капитен црно-белих је рекао рекао је:

- Не знам!

Нема никакве дилеме да би одговор био врло сличан, ако не и исти, када би причао о „обрнутом“ току резултата. Како се Партизан од плус 17, колико је имао у 11. минуту утакмице против Фенербахеча у Истанбулу, потпуно угасио. Како је попустио у одбрани. Како је разиграо и оне чији су просеци били много испод учинка који су имали у том мечу. Рецимо – Нејтана Сестину. Како су после више од десет минута страшне одбране на једном од најубојитијих играча Фенербахчеа – Тајлеру Дорсију – стали и дозволили му да у другом периоду упише 11 поена и поведе Фенербахче ка преокрету. Касније је био и кључни човек у убедљивој победи.

Све се дешавало супротно ономе што смо видели у мечу два тима у Београду. Тада је Партизан реаговао на време, вратио се из двоцифреног минуса, славио победу.

Сада...

Како утисак голим оком може да буде и субјективан, бројке су најобјективније могуће. Рећи ће то најбоље!