Каташ се сетио Обрадовићеве строгоће

Екипа Одеда Каташа мора као домаћин да утакмице игра у гостима. Или код куће - у Београду. А сутра ће гостовати неколико километара даље – у Штарк Арени.

Легенда израелске кошарке, некадашњи ученик Жељка Обрадовића, сада тренер Макабија причао је за Меридијанспорт о Партизану, али и односу са најбољим европским тренером.

- Партизан је потпуно другачији тим сада, много се промена десило. И, као и увек, Обрадовићеви тимови играју све боље и боље како сезона одмиче. Дакле, сада ћемо играти против потпуно различите екипе у некој другачијој форми. И, играћемо на једном од најврелијих терена у Европи – каже Каташ.

О прилици да игра против бившег учитеља истиче:

- За мене је то увек специјално! Жељко је у мојим очима најбољи. Научио сам много од њега када сам био играч, а после и као тренер. И сада гледам, учим. Велика је част водити тим против њега.

Каташ је са Обрадовићем, у сезони 1999/2000, освојио Евролигу. Од тада је прошло 23 године, а најтрофејнији тренер Европе – није исти.

- Оно што тренера Обрадовића чини толико посебним је што се увек, увек мења. Прилагођава се на све тимове, на све стилове, промене. Увек мораш да будеш спреман на изненађење против њега. И видите да увек проналази начин. Чак и ако сезона не почне најбоље, он успе све да поправи. Извлачи најбоље из својих играча. Импресивно. Тај човек ме инспирише.

А кад су се упознали, 1999. године, није баш све било бајковито.

- Те давне сезоне – имали смо заиста посебну групу играча и тренера. Сваки играч који је био тамо, као и сваки тренер, сећа се те године са посебним емоцијама. Стварно смо доминирали и сви смо понели дивне успомене. Иако је Обрадовић био страшно строг према мени. Било ми је много тешко у прва два-три месеца. Али, кад сам прошао његов, хм, назовимо тест, почео је стварно много да ми верује и, наравно, учинио ме је бољим играчем. Дао ми је огромно самопоуздање и само може да ми буде жао што сам се повредио после те прве сезоне. После прве године, сазнао сам да исто ради са великом већином играча, посебно са плејмејкерима. Није било лично! Али, сада када се сетим, све то волим. Импресивно је видети страст са којом он ради. Изузетно је креативан, изузетно и захтеван. Али, када изађе из дворане, он је један од најбољих људи. Поштује те као пријатеља. Зато и схватиш да није ништа лично. Он само ради све за тим. А то онда постаје заразно.