Војновић: Недостајало среће и концентрације

Од 1710 минута, колико је стало у 19. кола Супер лиге, штопер Радничког, Александар Војновић на терену је провео 1708. Замењен је само против Радника у гостима у 88. минуту.

- Што се мене тиче најбитније је да ме је здравље послужило. Хвала Богу, што је било тако, јер је то допринело да могу да будем на терену и помогнем екипи. Искрено се надам да ћемо сви бити здрави до краја сезоне, да ће нас повреде заобићи и да нам бар то неће бити проблем - истиче Александар.

Нишлије се после првог дела сезоне налазе на претпоследњој позицији на табели, а како истиче Војновић у пролећном делу сезоне очекује много боље игре.

- Не можемо да будемо задовољни позицијом на којој се налазимо. Наше игре показале су да заслужујемо и можемо више. Ипак, тако је, како је, свесни смо ситуације, сигурно да ове припреме морамо искористити да максимално уђемо у наставак првенства и што пре изађемо из зоне где се сада налазимо.

У неколико мечева Нишлије су биле надомак победе, међутим несхватљиве грешке довеле су до пораза.

-Могли смо неке шансе, које смо имали, боље да искористимо, тачније морали смо. Имали смо неке добијене утакмице, међутим нисмо их затворили како је требало. Ту смо испустили пет - шест бодова и зато је пласман овакав какав јесте. Морам у наставку да одиграмо још боље, а надам се да ће и срећа некада бити на нашој страни. Срећа нас није такође испратила, а важна је у спорту. 

Игре Радничког протекле јесени биле су добре, а чак ни екипе из врха, нису успеле да надиграју Нишлије. Ипак, нису биле испраћене позитивним резултатима.

- Сви смо видели да смо имали добру игру у многим мечевима. Ипак у неким моментима недостајала је концентрација у завршници. Морали смо да искористимо све оно што смо имали као предност на нашој страни, да бисмо дошли до резултата. Сама игра била је добра, знамо то и ми сами.

Нерешени резултати против Напретка и Железничара на Чаиру, дефинитивно су нешто што ће се памтити, али поуке могу да се извуку.

- Тешко је и сетити се тих утакмица. Имамо за чим да жалимо. Било је ту још можда неких утакмица где смо можда могли више против Спартака код куће. У Ивањици смо били бољи од Јавора, који је на крају славило. Било је много сличних момената. Окрећемо нови лист и гледамо само оно испред.

Било је, наравно, и светлих момената, а свакако су вредне помена утакмице у Лучанима против Младости, па Партизана у Нишу.

- Утакмица у Лучанима је специфична по томе што је домаћин у првом делу био далеко бољи од нас. И такво издање не бисмо смели да поновимо, али можемо оно што смо урадили у наставку. Успели смо да преокренемо, да будемо бољи на терену и победимо. Што се тиче Партизана мислим да нико није веровао да можемо да победимо. Ми јесмо, били смо бољи током целог меча и на крају заслужено славили.

Када се погледа табела циљ је само један.

- Наш циљ сигурно јесте да изађемо из опасне зоне. Наравно не зависимо само од нас, већ и од других, али хајде да ми одрадимо оно што је у нашој моћи. Раднички је клуб са богатом традицијом и историјом. Увек би требао да се бори за врх табеле, а не за опстанак. Дакле прво да побегнемо из опасне зоне, а онда ћемо корак по корак – закључио је Војновић.