АНАЛИЗА: Којадиновић и Кос светло на крају тунела

ВУКАШИН ВОРКАПИЋ

Десно крило Војводине је искористио шансу, одиграо све оно што се од њега и очекује. Добио је прилику против Мађарске кад је Богдан Радивојевић одсуствовао и показао да Србије на њега може тим да се ослони.

УРОШ БОРЗАШ

Био је расположен за игру, видело се да жели, да има снаге и мотива. Показао је у неколико наврата да је у одличној форми, па чуде одлуке селектора да га после сјајног полувремена са Мађарском замени.

ИЛИЈА АБУТОВИЋ

Стуб српске одбране није добијао много прилике да буде на терену. Иако је пре првенства важио за носиоца овог дела игре, он је добио шансу на кашичицу, па се не може рећи да је оставио утисак.

БОГДАН РАДИВОЈЕВИЋ

Пропустио је утакмицу против Мађарске због болести и температуре. У преостала два меча одиграо је одлично, стандардно добар и на висини задатка.

НЕМАЊА ИЛИЋ

Одличан у нападу, одбрани, на тајм ауту. Капитен је био као и увек сигуран са линије пенала, док му је рука само једном задрхтала током шута са позиције. Показао је зашто је први стрелац Француске лиге.

ДРАГАН ПЕШМАЛБЕК

Борио се као лав на црти, играо паметно у одбрани и нападу. Његови шутеви су били „паметни”, решавао је ситуације стрпљиво и смирено. Имао је неколико грешака, рекло би се почетничких, али нема се шта замерити овог момку.

ВАЊА ИЛИЋ

Добијао је шансу на прве две утакмице и то у другом полувремену, док на трећој одлуком селектора није био у саставу. Није имао много прилика, али је искористио све што је могао.

ПРЕДРАГ ВЕЈИН

Имао је прилику на прва два меча, али је није искористио. Искусни бек је требало да унесе сигурност у напад, али он је играо бојажљиво, готово неприметно. Нерезонски је, после свега неколико секунди, шутирао и против Исланда кад је Србија имала два гола предности, после чега је Палмарсон погодио.

ЛАЗАР КУКИЋ

Једини средњи бек наше репрезентације. Од очаја до сјаја, тако би се могла описати игра овог великог борца. Против Исланда је био солидан, а онда је уследио меч са Мађарима у ком је направио велики број грешака, лоше повезивао тим, шутирао непрецизно, да би против Црне Горе био један од најбољих наших играча.

МИЈАЈЛО МАРСЕНИЋ

Одиграо је испод сваког очекивања. Искусни пивотмен, један од најбољих кружних нападача, као да није био присутан. У одбрани је често падао, док у нападу није успевао да постигне гол. Концентрација му није била на нивоу.

MИЉАН ПУШИЦА

Био је задужен за одбрамбене задатке и донекле је испунио очекивања. Бек Војводине је чинио беден испред гола Србије, али није добро сарађивао са саиграчима. Осим у првом мечу против Исланда кад је био један од најбољих играча нашег тима, Пушица није имао претерано запажену минутажу на терену.

МИЛОШ ОРБОВИЋ

Због прехладе није играо у првом мечу, док је у другом био резервисан, пре свега у нападу. Није био уобичајено опасан по гол ривала, играо је са задршком. У последњем мечу му је страдала задња ложа, после чега је напустио терен.

МАРКО МИЛОСАВЉЕВИЋ

Очекивало се му селектор Тони Ђерона пружи више шансе и да управо он буде џокер тима. Можда због тек залечене повреде или из неког другог разлога, Марко није добио адекватну прилику, ни у одбрани ни у нападу.

ПЕТАР ЂОРЂИЋ

Од јунака до трагичара. Леви бек је против Исланда одиграо полувреме за уџбеник, готово без грешке и носио наш тим до вођства. Међутим, остаће упамћен као играч који је у руке бацио лопту ривалу после чега је Исланд постигао гол и освојио бод. И против Црне Горе је шутирао у последњем нападу кад је изблокиран, после чега је Црна Гора постигла гол за победу.

ВЛАДИМИР ЦУПАРА

Шансу је добијао увек у другом полувремену. У последњем мечу против Црне Горе је био на висини задатка, док је у судару са Исландом морао да добије прилику и стане на гол.

ДЕЈАН МИЛОСАВЉЕВ

Био је веома разочаран и самокритичан после елиминације. Бранио је на моменте одлично, све што је било до њега он је успевао да заустави, превише је енергије трошио кад екипа направи грешку.

УРОШ КОЈАДИНОВИЋ

Дебитант, момак који је показао велико срце, храброст, али и луцидност. Млади десни бек је показао да на њега у будућности репрезентација може најозбиљније да рачуна. Борбен, смирен, одлучан, без проблема је и страха је истрчао на терен и одлично се супротставио прекаљеним играчима. Требало би већ на следећој акцији да буде први десни бек.

МИЛОШ КОС

Момак који је већ израстао у врхунског левог бека и у Немачкој је показао огроман потенцијал. Видело се да има снагу, да је спреман да преузме одговорност и да су му игре у Лиги шампиона доста помогле у напредовању и стасавању.

ТОНИ ЂЕРОНА

Одличан педагог, тактичар, али овог пута није владао ситуацијом. Шпански стручњак је против Исланда поставио маестралну одбрану, потпуно зауставио сјајне Рибаре и њихову транзицију. Потом је уследио меч са Мађарском где Ђерона није вукао добре потезе. Имао је велики број грешака – није на време вршио измене, превише је држао неке играче у одбрани, није имао решења за поставку Ћеме Родригеза који га је матирао. На крају против Исланда је морао да узме тајм аут и другачије постави игру. У мечу са Црном Гором, поново је правио грешке, превише је мењао, као да није знао шта ради, једна бековска линија није заједно провела ни пет минута на терену, уследила је измена…