Великим финалом и победом Шпаније над Хрватском 11:10 окончано је 36. Европско првенство у ватерполу. Србију је реалност поново ударила у главу, баш као и у Сплиту, где су Делфини заузели девето место.
Олимпијски шампиони овог пута ни у престоници Хрватске нису стигли до завршнице. Направљен је мали помак, Србија је завршила седмопласирана, ако то може да се сматра утехом на остварене резултате, на које овдашња публика није навикла.
Можда је баш то проблем, прихватити реалност и да више немамо у екипи Филипа Филиповића, Душка Пјетловића, Андрију Прлаиновића и све оне који нам већ и пре почетка такмичења могу гарантовати бар једну од три медаље, а неретко и ону златног сјаја. Потребно је истаћи да убирамо плодове оног што жањемо, а то је недостатак базена, лоши услови на малобројним затвореним пливалиштима широм Србије, а вероватно и не баш толико великом базом деце којом располажемо, а проблем је како пружити адекватне услове и овима који се одлуче за бављење ватерполом.
Реалност је таква да више нисмо у најужем кругу фаворита, већ да морамо дебело да се помучимо како би дошли у ситуацију да се боримо за одличје. Одређени квалитет имамо, да играмо нисмо заборавили, али треба одати признање и нагласити да је примат тренутно у рукама Шпаније, Мађарске, Грчке и осталих који редовно освајају медаље на великим такмичењима.
Пред Делфинима је две недеље рада у Крагујевцу и овај циклус мини припрема треба искористити да се отклоне фалинке у игри, као и додатно радити на распламсавању тимске хемије, која вероватно није пољуљана, без обзира на лош резултат у Загребу. Важно је нагласити да је битно што смо коначно комплетни, а о томе је говорио и селектор Урош Стевановић, који је навео да тек сада на располагању први пут има комплетан тим и све играче на које рачуна.
Јасно је да је примарно на Светском првенству у Дохи (5 - 16. фебруар) обезбедити визу за Олимпијске игре у Паризу, и да би све осим тога, било више од неуспеха, нешто равно катастрофи, ако се узме у обзир реноме репрезентације Србије. Међутим, неправедно је било шта захтевати од наших ватерполиста, с обзиром на услове који владају у најстаријем олимпијском колективном спорту.
КУЉАЧА: РАНО ЈЕ ЗА АНАЛИЗУ
Никола Куљача , некадашњи репрезентативни голман и освајач сребрне и бронзане олимпијске медаље, дао је кратак коментар на недавно завршено Европско првенство.
- Мислим да је још рано за било какву анализу. Искрено, тешко ми је да се бавим анализом спорта којег волим, а да не могу нешто директно да помогнем. На нашу велику жалост још нисмо изборили учешће на Олимпијским играма, али сам става да је рано бавити се неком анализом и да тако нешто треба оставити за сам крај олимпијског циклуса, који за нас може да дође и после Светског првенства, уколико се не обезбеди виза за Париз. Оно што могу да кажем, је да овим момцима треба пружити максималну подршку и да око њих треба да се окупе сви људи који су у спорту, па да покушамо да обезбедимо олимпијску визу, макар то значило да морамо да освојимо Светско првенство. Анализом игре стварно не желим да се бавим, то ћу оставити онима који мисле да треба то да раде.
ГОЦИЋ: МОРАЛИ СМО ДА ПОБЕДИМО МАЂАРЕ
Живко Гоцић истиче да је Србија морала да победи ослабљену Мађарску.
- Специфично првенство због расподеле у две дивизије. Не желим претерано да се задржавам на мечевима у групи, где смо имали противнике који нам реално нису дорасли, што се на крају и испоставило са три лаке победе. У осмини финала побеђена је једна озбиљна селекција, као што је Француска, која свима може да направи проблем. Дошао је потом судар са Мађарима, и моје мишљење је да смо утакмицу с њима у таквом саставу морали да добијемо. Много је елемената за анализу на том мечу, у које сад не желим и не могу да залазим. Али, моје мишљење је да смо од Мађара квалитетнији и да смо морали да их добијемо. Уследила је Грчка, која је изузетна екипа и видело се да имамо доста осцилација у игри и да смо потпуно стали. Тешко је играти такве мечеве. Није смак света, не треба очајавати, следи Доха. Група је прилично уједначена и треба се у потпуности фокусирати на то такмичење, како би се изборила виза за Игре, па тек онда следи анализа.
ГРАНАДОСУ ДВА ПРИЗНАЊА
Шпанија се први пут у историји домогла наслова шампиона Старог континента, а најзаслужнији за овај подухват је Алваро Гранадос, шутер Фурије и Новог Београда. Момак из Терасе је поготком у последњој секунди срушио Хрватску са трона и донео Шпанији златну медаљу. Гранадос је на крају проглашен за МВП-а шампионата, а уједно је понео и признања за најбољег стрелца са 21 голом. Титула за најбољег чувара мреже припала је Марку Бијачу, голману Баракуда.
- Он је изузетан играч. Дао је гол који се ретко виђа, много сам срећан што имам прилику да га тренирам и мислим да млади играчи могу да уче од таквог мајстора - рекао је Живко Гоцић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
