Бивши тренер Парног ваљка: Управа није желела да ми доводи појачања

У богатом си-ви-ју Аврама Гранта поред Челзија, Вест Хема и репрезентације Израела, налази се и Партизан. Израелски стручњак дошао је у Хумску у јануару 2012. године, али задржао се само шест месеци, иако је успео да освоји титулу на крају сезоне и сачува десет бодова предности које му је у аманет оставио Александар Станојевић.

Грант се у Партизановом подкасту присетио дана кад је са клупе предводио Парни ваљак:

- Волим да радим под притиском, јер те он тера да постигнеш велике резултате. Партизан је такав клуб, са доста притиска. У реду је да се побеђује, а кад се освоји само бод, онда... Сећам се дебија у Новом Пазару, било је 1:1 и сви су се питали шта се десило Партизану. Била је то моја грешка. На припремама сам хтео да играмо као Барселона, негујемо пас игру, док то на терену у Новом Пазару није било изводљиво, пошто је нераван, нисмо могли да се додајемо ваљано. Зато сам рекао момцима после првог полувремена: „Заборавите на фудбал, идемо сад на дуге лопте”. После тога смо имали још један нерешен исход код куће, али осим тога смо били добри. Више волим притисак, да ме гура ка нечему, него да сам ушушкан у средини табеле.

У време Аврама Гранта ударна игла Партизана био је, тада млади Александар Митровић.

- Док сам био у Партизану, тренер младог тима (Вук Рашовић) ми је стално указивао да обратим пажњу на Митровића. И чим сам га први пут видео било је јасно да је добар играч, само што је тад био баш млад да бих га убацио међу првотимце. Тренер Рашовић ми је понављао да ће Митар бити велики шпиц. Лазар Марковић је имао сјајан потенцијал, био је баш брз. Све док се није повредио, за Марка Шћеповића сам био сигуран да ће играти у Енглеској.

Израелац је открио због чега је тако кратко остао у Хумској:

- Један од разлога одласка је био тај што управа није желела да ангажује те играче. Била је то грешка. Имали смо технички потковане фудбалере, само нам је недостајала равнотежа у смислу снаге. Нажалост, био сам у праву, јер је Партизан тог лета испао из квалификација за Лигу шампиона од АЕЛ-а, иако сам сигуран да је био бољи тим од Кипрана.

Некадашњи тренер црно-белих у суперлативима је говорио о сународнику и искусном везисти Партизана  Бибарсу Натху:

- Изванредан фудбалер и сјајна особа. Изузетно је паметан, посвећен... Открићу вам тајну, још 2006. кад му је било само 16 година, хтео сам да га доведем у Портсмут и пребацим у први тим, али је био млад. Свакако је један од мени омиљених играча. Велико је име у Израелу, није лако бити капитен репрезентације, јер је традиција да траку носе Јевреји, а он је први муслиман са траком, што значи да поседује нешто.