Молба Вањи Маринковићу која буди наду у здраво ривалство

Није то начин како се на утакмицама Звезде и Партизана дочекују бивши ривали. Обично су то увреде, звиждуци, псовке... И Вања Маринковић је своје „следовање” са трибине добио.

Али, слика како му пред загревање прилазе најмлађи навијачи Звезде, моле за слику и потпис. Никога није одбио, чак се потписао и на дрес Црвене звезде...

Е то буди наду да ће се можда старо здраво ривалство са новим генерацијама вратити и на наше трибине.

И док га они из чијих су уста долазиле увреде памте као капитена Партизана, та дечица га знају као репрезентативца Србије, који је имао значајан допринос у освајању сребра на Светском првенству, који ће још дуго носити дрес националог тима. И – деца знају боље.

Тако је тај гест схватио и Маринковић. Није му пало на памет да би могла да буде у питању било каква провокација..

- Млади момци, који желе потис некога, играча кога воле. Стварно нисам гледао који је дрес. То што је био Звездин... Може да буде било који дрес. Сваки пут ћу да изађем у сусрет младим људима који желе мој потпис. То је највећа награда које ми нисмо ни свесни толико. Да нас неко воли, да само нечији миљеници... Сваки пут ћу то урадити.

Утакмицу је оценио као занимљиву и јако интензивну.

- Била је добра, посебно за играче који нису играли пред оваквим навијачима, да мало виде како је, па и да мало очврснемо као тим. Могли смо мало раније да се одвојимо, да мало мирије приведемо меч крају. Али, тако ми играмо.

О сарадњи са Душком Ивановићем.

- Супер је, видите да и прија – узвратио је Маринковић.

А прија му и да игра у тандемо са Маркусом Хауардом.

- Сви се на њега фокусирају. Знамо сви како он игра, навикли смо се на њега. Било је мало тешко прве године, са тим шутевима који нису у резону. Али, опет, то је он. Лакше ми је да играм када сам са њим у пару, јер се одбрана на њега фокусира и ја имам више места. Маркус је стварно супер играч, одличан шутер.