Либан победа против Таџикистана дели од највећег успеха у истроји. Претходна два учешћа на шампионату Азије (2000, 2019) завршавао је после групне фазе. Турнир у Катару могао би да донесе историјски корак напред.
Борбу за отварање нове странице историје водиће 12 Либанаца, каже доскорашњи селектор Црне Горе.
- Имаћемо снажан ветар у леђа - каже селектор Либана Миодраг Радуловић: - У Катару ради много Либанаца. На прве две утакмице долазило је по 20.000 људи. Речено нам је да ће против Таџикистана бити још више навијача.
Верујете да играчи неће подлећи притиску значаја утакмице?
- На отварању турнира против Катара, пред 82.000 људи, видело се да су им од треме „ноге везане”. Против Кине је било много боље. Видим да играчи имају више самопоуздања и да не желе да буду само епозодисти. Свесни су шта носи победа против Таџикиситана и желе да искористе велику шансу.
Теоретски ни победа не гарантује освајање другог места. Освојиће га Кина, ако победи Катар...
- Немам ништа против таквог расплета. Ми и са трећег места можемо у осмину финала. Волео бих да и колега Александар Јанковић уведе Кину у нокаут-фазу.
Какав је Таџикистан? Какву сте тактику припремили?
- Иако је селектор Хрват Петар Шегрт, Таџикистан је следбеник старе руске школе. Има снажне играче, јаке у дуелима, много трче. Наша предност је техника и висина. Имамо исти мотив, јер и Таџикистан победом може у осмину-финала, што значи да никоме не одговара нерешен резултат. Ми нећемо калкулисати, играћемо на све или ништа.
Да ли сте очекивали да ће Либан до последњег кола бити у борби за пласман у осмину финала?
- О томе нико није ни размишљао. Преузео сам посао месец дана пре почетка турнира. Нисам могао много да утичем на избор играча, а уигравали смо се на тренинзима по доласку у Катар. У таквим околностима нико није правио велике планове. Дошли смо да се одмеримо са најбољима на континенту и видимо где смо пред много важније утакмице које нас чекају.
Шта је за Либан важније од учешћа на континенталном шампионату?
- Учешће на шампионату у Катару сматрамо крајем циклуса. Све што овде урадимо је бонус за оно што следи. Много су нам важније следеће две утакмице у квалификацијама за Првенство света 2026. против Палестине и Бангладеша. Ако победимо пласираћемо се у трећу фазу квалификација за светско првенство и аутоматски на следећи шампионат Азије, 2027. године у Саудијској Арабији. Успемо ли у томе имаћемо миран период за рад да се посветимо трећој фази мондијалских квалификација. У свему томе може много да нам помогне успех изнад очекивања на овом шампионату - каже Миодраг Радуловић, селектор Либана.
СТРУКА ДОНЕЛА НАПРЕДАК
Миодраг Радуловић други пут води Либан на шампионату Азије. Претходни четворогодишњи мандат је завршио на турниру 2019. у Уједињеним Арапским Емиратима.
- Напредак фудбала у Азији је огроман - каже доскорашњи селектор Црне Горе: - Види се то у многим ставкама. Пре пет година утакмице је гледало 5-10 хиљада људи. Ове године на отварању је било 82.000. Катар је све капацитете коришћене за светско првенство ставио на располагање за шампионт Азије. Напредовао је и квалитет игре. Јужна Кореја, Јапан и Иран се муче јер су остали много бољи него што су били пре пет година.
Селекор Либана напредак тумачи улагањем у струку.
- Само Аустралија, Јапан и Иран имају домаћег селектора. Немац Клинсман је у Јужној Кореји. Италијан Роберто Манћини води Саудијску Арабију. Аргентинац Ектор Купер је селектор Сирије. Словенац Срећко Катанец је у Узбекистану. Хрвати Игор Штимац и Бранко Ивановић воде Индију и Оман. Португалац Паоло Бенто је селектор Емирата. Шпанац Пици је у Бахреину. Све то знање и искуство се види и у игри - каже Радуловић.
ЛЕПОТА У РАЗЛИКАМА
Радуловић истиче детаљ који га највише импресионира на турниру у Катару.
- Азија је огроман континент, а фудбалски је подељен на четири дела. На западу су Јужна Кореја и Јапан, а Кина покушава да им се приближи. Исток је по свему дијаметрално супротан, од културе, начина живота, до стила и филозофије фудбала. Индијски потконтинент је трећа група. Њихов фудбал је другачији због физичких карактеристика играча. Четврта група су земље централне Азије, некадашње чланице Совјетског Савеза попут Узбекистана, Киргистана, Таџикистана. Они играју снажно, с много дуела. Све те различите школе фудбала окупљене су на једном турниру и то даје посебну лепоту шампионату Азије. Штета је што је Европа изгубила сличан колорит - каже Миодраг Радуловић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
