(Специјално за Журнал из Белека)
У смирај летњег прелазног рока 2022. крилни нападач Стефан Цветковић стигао је на Чаир. Од тада до данас „испратио” је многе тренере, саиграче и остао један од ретких староседелаца у екипи. Интересантна је животна прича 26-годишњег Лесковчанина, који је поникао у Дубочици, а онда деценију провео у Црвеној звезди.
- Од седме до дванаесте године био сам у родном Лесковцу, а онда сам прешао у Црвену звезду. Тамо сам провео 11 година. Прошао сам све млађе селекције, био капитен омладинаца, тренирао са првотимцима, али нажалост праву шансу нисам добио. Био је то знак да треба да променим средину, што сам и урадио - каже Стефан Цветковић.
Офанзивац је носио дрес Звездине филијале Графичара.
- Тамо сам доста напредовао. Многи момци који нису добили шансу у првом тиму су такође играли за клуб са Топчидерске звезде. Имали смо одличне резултате, једне године смо чак били и први, али је клуб одлучио да останемо у Првој лиги, будемо тим за развој и адаптацију. Кад се сагледа из ове перспективе био је то добар потез.
Позајмице у ОФК Бачку и Чукарички прошле су готово незапажено, а прелазак у Металац, где је одиграо две суперлигашке сезоне, био је пун погодак.
- Горњи Милановац је за памћење, одличан период. Прве полусезоне забележили смо најбоље резултате у историји клуба, после је било нешто слабије, али генерално сам задовољан. Тај период памтим и по сарадњи са Жарком Лазетићем, који ми је доста помогао да се афирмишем. После тога сам отишао „преко”, потписао за летонски РФС, али то није било то. Клуб је заиста добар, као и услови, али лига је доста слабија од наше, више за стагнацију него за напредак. Зато сам пожурио да се што пре вратим у Србију и потпишем за Раднички.
Кроз досадашњу каријеру сарађивао је са многим тренерима, а неки од њих се издвајају јер су позитивно утицали на његов развој.
- Гледао сам да од сваког стручњака покупим оно што сам мислио да ми је потребно. У млађим категоријама тренирали су ме Константин Ђурић, Александар Ивовић, Јован Станковић, а Милија Жижић и Радомир Коковић у сениорима. Ту је и садашњи шеф струке Никола Трајковић, он је максимално посвећен, свиђа ми се стил игре који гаји, јер могу да напредујем.
Ниш му је прирастао за срце, тако да не размишља о промени средине.
- У клубу су заиста сви коректни. Можда нисам играо на очекиваном нивоу, надам да ће и мене и цео тим кренути. Раднички је велики клуб, штета што се две сезоне откако сам дошао мучимо. Ни ми сами не верујемо шта се дешава и како смо претпоследњи. Добро смо играли, али увек нам је недостајало мало среће и дрскости у последњој трећини.
Фудбалери Радничког увелико се у Белеку спремају за изазове у наставку сезоне.
- Управа клуба обезбедила је све услове да се добро припремамо. Припремни период је, као и сваки до сада, тежак. Много је тренинга, утакмица, ноге су нам мало тешке. Једва чекамо утакмице са одличним противницима и не жалимо се – закључио је Цветковић.
ДРУЖЕЊЕ СА ПЕТРОВИМ
Мало слободног времена имају играчи Радничког у Белеку.
- Волимо да седнемо, попричамо, тема је углавном фудбал. Доста времена проводим са Савом Петровим, први пут смо цимери на припремама, и за сада нам иде добро.
СКУП БИВШИХ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦА
Раднички је постао репрезентација у малом. Наиме, доста играча из садашњег састава играло је за млађе, па и А селекцију Србије.
- Прошао сам све млађе категорије. Велика је част бити у државном тиму. То сваком детету много значи, схватио сам то као афирмацију и мотивисало ме је да увек будем још бољи.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.