Партизанов Брзи Гонзалес

Павле Грубјешић сходно трофејно / популарној градацији не спада у „крем де ла крем” Партизанових асова, међутим, податак да је деценију носио црно-бели дрес (1971-1981) и на 364 утакмице (131 у првенству) постигао 158 голова (26 у борби за бодове) казује да је оставио значајан траг у Хумској и, несумњиво, заслужује наклон и симпатије навијача.

Брзи Гонзалес!

Вихорни нападач, рођен 12. марта 1953. у Шапцу, каријеру је, фусноте да се као дечак бавио и атлетиком, почео у Мачви, како су је називали између два рата – Провинцијском Уругвају.

На Топчидерско брдо стигао је са 17, у јесен 1970, убрзо дебитовавши за први тим, наредне сезоне – поставши, малтене, стандардан. У лето 1972. послат је на позајмицу у Раднички, из Ниша у супротном смеру, као део трампе и уз Партизанову доплату, преселио се Ненад Цветковић.

Грубјешић је за две године на Чаиру уписао 30 мечева и ауторизовао 12 егзекуција, отуд – заслужио и повратну карту.

Повише Аутокоманде наставио је да ради оно што најбоље уме – тресе мреже, највише у сезони 1976/77. кад је са 13 погодака завредео епитет најбољег стрелца црно-белих у првенству.

Раритет: у јесен је 10 пута матирао противничке голмане, сви остали играчи заједно – 11?!

Павле је с Парним ваљком освојио две титуле – 1976. и 1978, придодавши им и једини европски трофеј – Средњоевропски (Митропа) куп. У финалу, 13. децембра 1978, у Београду је савладан мађарски Хонвед, интересантно - Грубјешић није играо иако је скоро 15 месеци раније, 28. септембра 1977, у првој утакмици тада престижног такмичења погодио против Збројовке из Брна.

Шапчанин, 1979. на одслужењу војног рока, 7. новембра 1976. могао је да се прослави и у 59. вечитом дербију, међутим, Кајганић му је у 82. минуту, на Маракани, одбранио једанаестерац и Црвеној звезди даривао минималну победу.

Павле, тачке на каријеру после сезоне у ГАК-у из Граца, преминуо је од последица срчаног удара у 46-ој, 23. јануара 1999. Пре тачно четврт века!

На жалост, није доживео да на старом лампашу у Хумској поново засветли – Грубјешић, дотле, гледао је скоро сваку утакмицу талентованог сина Николе („Никад ми није давао савете, пустио ме је да уживам у фудбалу”), ниједну, ето, у Партизановом дресу (49, 15). А, био би поносан на наследника, такође, центарфора...