Чекали су црно-бели, још нестрпљивији је био Никола Зечевић да се поново врати на терен. Вредно је капитен црно-белих радио на томе протеклих пола године. Како сам каже „у глави” се спремио на све што природно носи процес рехабилитације још од тренутка повреде у четвртфиналу Светског првенства за јуниоре против Фарских Острва.
- Све иде по плану, а кад ћу тачно да заиграм биће одлука људи са којима од почетка радим опоравак, тестирања и све остало што подразумева опоравак после такве повреде. Кад сам чекао шест месеци, Могу још десетак или 20 дана – извештава задовољно и Никола са припрема црно-белих у Врбасу.
Операција предњег укрштеног лигамента одрађена је 13. јула?
- То ми је један од омиљених бројева. Још од кад сам дошао у Вождовац, тај сам дрес задужио. У Партизану је био заузет, па сам узео 19. Гледајући кроз историју, играчи са тим бројем су углавном били капитени... Не знам да ли је случајност...
Жеља га је вукла да понекад хоће да убрза целу причу:
- Жељан је природно и по некад морамо мало да га успоравамо – казао је још у децембру Ђорђе Ћирковић о Николином приступу и жељи да се што пре врати у строј.
Сад већ тренирате са екипом у потпуности?
- Жури ми се наравно, па ме та жеља понесе, не могу да се зауставим. То је био један од проблема јер мора све постепено, а ја бих све на сто одсто. Ево и сад једва чекам тренинг, да узмем лопту. Ма не бих излазио из хале колико сам се ужелео игре. Наравно, морам прво да вратим и физичку спрему на ниво од пре повреде, мало и да се уиграм са остатком екипе.
Колико је био тежак опоравак?
- Први пут сам се сусрео са тако озбиљном повредом. Првих дана у Немачкој и кад сам се вратио у Србију било је тешко, после сам у глави имао само једно – да се што пре вратим и тако сам „наместио главу”. Било је болних тренинга, терапија, али одустајање није било опција.
Могли бисмо вас очекивати у саставу на званичним утакмицама већ у Купу (против победника Југовић- Раднички) почетком фебруара, потом и у наставку шампионата, против Војводине на Бањици?
- Верујем. План је да негде за плеј–оф будем у потребној форми. С те стране сам бескрајно захвалан Партизану, управи, тренеру, који су ми дали сво време света и теретани где сам радио опоравак – каже Никола. Л. Петровић
ИЗ ВРБАСА НА ТРОФЕЈ „ВУК РОГАНОВИЋ”
Црно-бели су од недеље на припремама у Врбасу, где ће остати до петка јер већ у суботу и недељу учествују на Трофеју „Вук Рогановић” заједно са Металопластиком, Динамом и бањалучким Борцем. Ту би такође Никола требало да забележи минуте на терену, али и да у црно-белом дресу видимо и Немању Обрадовића.
НАЈТЕЖЕ НА ТРИБИНАМА
Шта Вам је било најкомпликованије?
- Вероватно сам моменат потврде да је реч о тежој повреди и чињеница да не могу да помогнем репрезентацији у полуфиналу и утакмици за треће место на Светском првенству, долазак у Београд и операција. Вероватно најтежих месец дана... Тај осећај немоћи на трибинама. Остаје жал што нисмо освојили медаљу... Исто је било и док сам гледао Партизан јесенас. Трудио сам се да их бодрим, али није довољно кад не могу и на терену да помогнем... Тешко је владати емоцијама у таквим тренуцима, али, прошло је...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
