(Специјално за Журнал из Белека)
Први пут на припремама са нишким тимом је млади Давид Петровић. „Бонус” који је на Чаир стигао мало након почетка сезоне, а онда се усталио у првој једанаесторици, задовољан је како све радом у Белеку.
- Био сам и раније у Турској са Графичаром, три године, познато ми је све ово. Све протиче добро, задовољан сам, одлично се осећам и добро се спремамо. Првенство почиње за две недеље, ми смо сада на 70 одсто физичке снаге, бићемо на максимуму кад дође време. Фокусирани смо на нашу игру, гледамо да побољшамо где шта може - каже Петровић.
Хотел у Белеку, где је смештена експедиција Радничког, права је оаза мира. Од простора за рекреацију, тренинг, одмор, опуштање, а на само минут од хотела су плажа и море.
- Храна, хотел, услуга, терени, све је на највишем нивоу. Не жалимо се, заиста је Управа, на челу са првим човеком Ивицом Тончевим, добро одабрала. Први човек је ту у Белеку, гледао утакмицу са Карвином, подстрек је што је дошао да нас подржи.
Леви бек је први контролни меч против Олимпика из Бакуа (3:2) одиграо од почетка до краја, а други дуел са Карвином (0:2) почео је као резерва.
- У обе утакмице играли смо добро у одређеним моментима. Чеси су чврсти, пргави, имају другачији карактер. Различити смо јер се код нас гледају фудбалске ствари, а код њих физичка спрема. Била је добра провера, имамо још два меча.
Петровић је напредовао доласком у Ниш. Од велике помоћи сада ће бити и новајлије, од којих, неки имају богато интернационално искуство.
- Дошао сам пре шест месеци. Доста сам напредовао, види се промена физички и психолошки. Учимо од старијих, како да се понашамо на терену, ван њега. Андрија Луковић и Марко Петковић имају шта да нам пренесу. Заједничко нам је и што смо сви прошли Звездину школу, значи имамо сличан карактер, победнички менталитет. Само још да то пренесемо овде и да почнемо да побеђујемо.
По неписаном правилу ноге су све теже како протиче време, код неких млађих играча ситуација није таква.
- Веровали или не, мени ноге нису тешке, смејали су се и тренери кад сам то рекао, кажу тако је јер сам млад. Баш јако радимо, али не знам, мени све ово прија. Осећам се добро, надам се да ћемо до почетка првенства бити на потребном нивоу.
Велико поверење добио је Петровић од тренера Трајковића, који је заслужан за то што је сада у Нишу.
- Тренер ми доста помаже. Допада ми се модеран фудбал, нема избијања лопте, одговара ми пас игра. Одговара ми и менталитет. Можемо много да научимо од њега, увек је ту да укаже на грешку, на неки другачији начин, да схватимо шта смо урадили и да то не понављамо. Драго ми је што поново сарађујемо.
Добре партије Давида су препоручиле селектору младе репрезентације Србије.
- То је велики успех за мене и клуб. Деби за репрезентацију доста значи мени и мојој породици. Пре доласка у Ниш нисам био позиван. Ниш је добар за развој младих играча који овде имају све услове за напредак. Супер лига је такође погодна за сазревање играча – закључио је Петровић.
ЧАЧАК ЈЕ МАЛО И ФУДБАЛСКИ ГРАД
Давид Петровић родом је из Чачка, где важи мит да сваки добри кошаркаш руке мора да опере у Морави. Давида смо питали да ли је он газио реком.
- Кућа ми је буквално 500 метара од Мораве. И цео живот је све било ту - фудбалски терен, река, па кад дође лето само смо ишли смо често од реке до терена, то је била та релација, док се не уморимо. Јесте Чачак кошаркашки град, великан Жељко Обрадовић је мој земљак, Алекса Аврамовић такође. Надам се да ће у будућности наш град добијати што чешће и епитет фудбалски. Има доста нас младих који смо расути по Србији у различитим клубовима, доста деце тренира фудбал, па можда и то крене својим током.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
