Има та песма, у којој навијачи Партизана кажу како „Добро памте све“. И памте, заиста. И не само титуле и победе. Памте и наколоност. Поштовање. Када неко цени величину њиховог клуба.
Андреа Тринкијери и те како цени, све што има везе са Партизаном. Често је док је био тренер клуба из Хумске говорио како ради у „Кући славних“... А и сада, када више није у Хумској, на најлепши могући начин прича о Партизану.
Зато... Никога нису изнендиле овације којима је темпераментни италијански стручњак, сада тренер Жалгириса, дочекан у Штарк арени. Можда њега ипак јесу.
Јер – биле су чак и гласније и јаче од оних којим је дочекан прошле године. Тада као тренер Бајерна.
Сада је деловао потпуно шокирано. Рукама је прекрио лице, дубоко се поклонио ка свим трибинама... Његов пут ка клупи је потрајао, јер је на сваком кораку застајао да се поздрави са некадашњим сарадницима, пријатељима, људима са којима је сарађивао...
И он ће „добро памтити“ и ову вече... A памтиће и поздрав са Жељком Обрадовићем који му је уз осмех рекао: „Где си Гробар?“
Од осталих утисака...
Арена је још једном била крацта. Онако, баш пута. И навијачи су се добро забављали још док је загравање трајало. Као што уосталом увек и чине.
Исте песме у исто време. Исти аплази у исто време. И иста жеља, у исто време. На неких 13 минута пре почетка. Када Жељко Обрадовић улази у дворану. Оно: „Узми Жељко евротитулу“, чуло се и сада.
ЗЕЛЕНЕ НИЈАНСЕ ЦРНО-БЕЛЕ АРЕНЕ
Пред пут у Београд из Жалгириса су се похвалили како на меч са Партизаном креће рекордан број навијача из Каунаса.
И стигло их је, стотињак. У зеленим мајцима мало су „разбили“ црно-беле тонове Арене.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
