Љиља Кнежевић погодила у срж и срце

„Мене је срамота, ништа нисмо урадили као тим, сврха мог постојања овде је беспотребна, ништа нисам допринела“ – ове речи Љиљане Кнежевић изговорене на Управном одбору непосредно пре него што је поднела оставку и даље одзвањају рукометним круговима.

Некоме парају уши, већини и душу, а дефинитивно никога нису оставиле равнодушним. Да је „убола у центар“ најбоље сведочи чињеница да се дан после Седнице готово сваки рукометни радник у Србији добро запитао. Ако је својим емотивним и искреним говором успела да натера бар део људи у овом спорту на размишљање, чувена Љиља Национале је већ урадила довољно.

Легендарна репрезентативка Југославије, једна од најбољих играчица наше земље икада је погодила у срж и срце, искривила кичму Управног одбора и пресекла му артерију... Крварење је почело одмах по изговореним речима, со на рану је сипао Милорад Кривокапић који је одмах за њом поднео неопозиву оставку. Све то је брзо покушала да санира и превије председница Милена Делић... 

А, ако се узме у обзир да је Управни одбор пре десетак дана начела Јелена Ерић својим одласком због непоштовања овог тела и изостанка договора, онда је јасно да ту нешто није како треба.

Прва дама Напретка, жена која има кредибилитет и ауторитет, између осталог је рекла и да се ствари гурају под тепих, да се на УО не говори искрено, а њене речи потврдио је и Милорад Кривокапић. Милена Делић је остала помало затечена, у неколико наврата истакла је да свако може и треба да каже све што жели на Седницама, да оне и служе да би се расправљало о проблемима...

Све би то имало смисла, а и простора, да је од 55 одржаних састанака преко осамдесет одсто било електронски.

Тако је Управни одбор за свега десет дана остао без три члана, од укупно дванаест! Податак за сваку бригу који би требало да упали све аларме у рукометној Србији.