Кључ увек код Теодосића

Окрени – обрни, исто ти се хвата, каже наш народ кад жели да нагласи неизбежност неког догађаја. Барселона којој очито прија играње у Београду пред крцатим трибинама, преко 20.000 навијача, победила је пре Црвене звезде и Партизан, при томе демонстрирајући завидан ниво и разноврсне стилове – можда је то и тим који је ове сезоне у Србији и највише показао. Иако у гостима није горопадан као код куће – пет победа и седам губитака.

Црвена звезда је пред долазак Каталонаца била у силном налету, савладала је Партизан у Јадранској и Валенсију у Евролиги у мечевима у којима је била доминантна, но очито је да су ти сусрети однели снагу и ментално и физички исцрпели црвено-беле. Њихово срце је хтело, оставили су га на паркету, али руке нису слушале главу. Дрхтале су и при отвореним шутевима и практично српски шампион је заостајао од првог до последњег минута, било је неких момената кад се наговештавао преокрет, али покушаји су били јалови. Није било удара који би дестабилизовао госте, који су поентерски били веома расположени, Дарио Бризуела и више од тога (14 поена у првом полувремену, шут 5-5), уосталом Јанис Сферопулос га је упоредио са најбољим шутером света Стефом Каријем. При томе Звезда је остала и без Бранка Лазића, врло битног играча који диктира ритам одбране и права је напаст за оне које чува.

Наравно, кључно је било (не)играње Милоша Теодосића, он јесте на паркету провео 19 минута, али је фактички био без учинка. Шутеве није погађао (3-0 за три), Барселона је осујетила и његове асистенције (4), а кад он није међу протагонистима, Црвена звезда тешко може да победи великог противника. Јер Теодосић друге чини бољим, пасови центрима се препричавају јер њима остаје само да закуцају или положе лопту. Међутим, Ваљевац је два претходна меча одиграо под ињекцијама, ровит је, у годинама је и кад је регенерација успорена.

-Теодосић је за мене најбољи плејмејкер на свету. Зато се и осети када нема свој дан, трпела би свака екипа екипа због тога. Са њим у добром расположењу екипа је спремнија за победе. Када не му не иде као против Барселоне онда нам је много теже. Али, свако има право на лош дан. Колико је само ове сезоне одиграо добрих утакмица… Кад једном не иде, потребно је да други погурају екипу - рекао је Јаго дос Сантош за портал Меридиан и то је суштина читаве приче.

Омалени Бразилац није био лош, али он (још) није вођа тима, лидер којем се верује. Уосталом, без обзира на чланство у репрезентацији Бразила, он долази са нижег нивоа, из Улма, занемарујући Дунав као повезницу са Београдом, неопходна му је барем једна сезона да би се адаптирао на евролигашке захтеве. Он и није доведен да би био први плејмејкер, стицајем околности нашао се у тој улози.

Пројекција пред сезону је била да ће Шабаз Нејпир бити ударна игла са позиције један. Гаранција је брзо нестала и уступила место поразној реалности. Да од Нејпира неће бити много вајде и – одлепршао је одакле је и дошао, у Милано.

Враћен је са позајмице супер талентовани Никола Топић, заиграо је одлично, повредио се, још траје његов опоравак... И Црвена звезда нема предност на месту које је замислила да јој буде најјаче. Компаративне анализе ће то лако потврдити... Изузетак је кад Теодосић одигра као некад. Обично то буде довољно, али кад то изостане настају тешко решиви проблеми.

До краја лигашког дела Евролиге има девет кола, црвено-бели су пет пута домаћини. Према одређеним калкулацијама за рецимо 10. место које води у доигравање неопходно је 50 одсто успешности, дакле још седам добитака. Под условом да се победе Жалгирис, Макаби, Панатинаикос, Виртус и Олимпијакос, неопходне су и две победе на страни, а противници су Бајерн, Монако, Реал и Ефес.

А у претходних 13 сусрета у гостима, Звезда је после само три изашла са подигнутим рукама.