Матић: Свака утакмица мини финале

Добро је познато да су циљеви Новог Пазара највиши, а јесу ли и колико реални одговор ће се добити тек на крају првенства. Тренер Игор Матић је добио лепу прилику, али и нимало једноставан задатак. Утисак који преовладава је да добро зна чега се латио и да и не покушава ни у једном тренутку да побегне у неку другу причу, изван европске. Да би на крају дошао до циља мораће заједно са играчима да усаврши до детаља умеће прескакања свих врста препрека. Ако се по јутру дан познаје разлога за оптимизам је напретек. Оно што је тим показао у Анталији много обећава, што апсолутно не мора да значи ништа кад се има у виду гужва пред шалтером на којем се чекирају карте за европску сцену.

Тренери воле кад са екипом прођу комплетне припреме. Како оцењујете оно што је урађено у Анталији?

- Најважније је да су играчи здрави, изузмемо ли ситније повреде, руке Фаједа, примицача Димића или бол у леђима који се јавио код Кнежевића. Сви ће бити спремни да наставе с радом. То нам је и омогућило да све оно што смо замислили и урадимо. Имали смо врхунске услове за рад, сјајне терене и исто такав хотелски смештај. Спровели смо све што је требало на плану физичке припрема, али и тактике и осталих финеса. Сад, увек стоји оно да су припреме и контролне утакмице једно, а првенство нешто сасвим друго.

Ривали Новог Пазара током припрема махом су били реномирани клубови из признатих фудбалских земаља и готово сви они у својим лигама играју значајну улогу. На основу резултата могао би се донети суд да је разлога за оптимизам са покрићем доста?

- Не само да су квалитетни, већ су то били тимови, што је исто тако од велике важности, који гаје потпуно различите идеје и стилове. Баш сваки меч је био тврд, такмичарски и с високим интензитетом.  Олимпија је играла групну фазу Лиге конференције и у њој имала две победе. Љубљанчани имају изузетан индивидуални квалитет, обзиром да тим чине играчи из најјачих фудбалских земаља Европе. У словеначком шампионату су тренутно други само зато што су их бољих резултата коштале европске утакмице. Можда и најквалитетнији тим био је Дебрецин са нашим тренером Срђаном Благојевићем. За две године колико је у клубу освојио је куп и био проглашен за најбољег у својој бранши. Кад се утакмица завршила 0:0 нисам био задовољан виђеним, тек кад сам одгледао снимак схватио сам колико је и у њој било добрих ствари. Одиграли смо егал меч против веома јаког састава који има јасну фудбалску идеју.

Првог радног дана у Новом Пазару рекли сте да сте редовно пратили плаво-беле и да сте добро упознати са потенцијалом и фондом играча. Јесте ли у Турској открили нешто ново, било позитивно или негативно?

- Да будемо објективни, 20 дана није довољно да би се све видело. Оно што сам рекао на представљању – то је то. Са ових припрема носим само позитивне утиске. Наравно, требаће још времена да се све то уклопи и да сви играчи буду у служби тима. На добром смо путу да и то постигнемо. Имамо јако добар индивидуални квалитет и што је још важније здраву конкуренцију у свим линијама тима. Знам због чега сам дошао и знам шта су циљеви. Исто тако знам да ово није тренутак за неке велике и јаке реченице.

Најмање звучан као ривал у Турској је био узбекстански Сурхон Термиз од којег је претрпљен и једини пораз. Да ли се и из тог меча могло извући нешто би вам могло користити у шампионату?

- Наравно. Иако смо наступили у комбинованом саставу имали смо само у првом полувремену три, четири велике шансе, да би они из једине постигли гол. У другом делу смо промашили и пенал, али то је фудбал, у њему не побеђује увек бољи. Кад се погледа резултат нисмо заслужили да изгубимо, али ако се све то већ догодило боље што сес десило сад него у првенству.

Ваш претходник Синиша Добрашиновић често је истицао да на располагању има два подједнако добра тима. Разликује ли се ваш став од изреченог?

- Широк је избор, али такав је какав нам је потребан да би остварили циљеве. Пред нама су утакмице првенства и купа, онда и плеј–офа, што је и први циљ који морамо остварити. Много је утакмица за које нам је потребно и доста квалитетних играча.

Неке од ваших колега сматрају да би се већ после петог кола наставка првенства могло знати ко би на крају могао да заузме коју позицију. Делите ли такво мишљење?

- Не мислим да ствари стоје тако. Без обзира на резултате у првих пет утакмица, ма какви они били, много тога се неће знати. Сигурно је да кроз позитивне резултате и екипа расте и да они носе самопоуздање. Међутим, ту је и плеј–оф. Заговорник сам става да је свака утакмица важна и да ће у нашем случају баш свака бити неко мини финале. Припадам оној групи тренера од којих никада нећете чути да постоје утакмице у којима нема шта да се изгуби. Све победе вреде три бода, играли против Железничара или Црвене звезде. Не постоји утакмица која доноси шест бодова.

Мислите ли да је додатни проблем што у првих пет кола екипа три пута гостује и дочекује Црвену звезду, и је ли отежавајућа околност што ће за ривале у тим дуелима имати тренере који су у претходне две године радили у Новом Пазару (Мијаиловић, Гаћиновић и Сивић)?

- На распоред не можемо да утичемо. С друге стране, у српском фудбалу готово да нема непознаница, тако да о томе ко води екипе нема ни потребе да се размишља.