Увек је тако када се играју било какве квалификације у току сезоне. Време за припреме не постоји, рад је убрзан, тренинг одмах посвећен утакмицама. Увек је то био велики изазов.
За наше кошаркашице ипак мало мањи, јер су претходне квалификационе турнире – за Олимпијске игре у Токију, па и Светско првенство у Сиднеју – играле су у Београду. Код своје куће.
Сада их је пут одвео на други континент. Чак до Бразила. Екипа се окупљала на путу до Белема. Када су синоћ истрале на терен дворане на којој ће сутра играти против Немачке, први пут су биле комплетне.
- Све је мало чудно и по први пут нам се овако нешто дешава, с обзиром на важност турнира који нас чека – констатовала је и Саша Чађо.
Али...
- Биће захтевно. Међутим, увек волим да кажем да за нас ништа није немогуће.
Уз карактеристични осмех, једна од најискуснијих у нашем тиму, наставила је причу:
- Верујем да ћемо све бити фокусиране и да ћемо се потрудити да одрадимо свој део посла што боље. Стварно би било фенеоменално отићи на још једне Олимпијске игре.
Осим „околности“ у којима су се припремале за турнир, наше кошаркашице чекају и тешки противници. Редом: Немачка, Бразил, Аустралија...
- Ниједна утакмица није лагана. Имаћемо можда два или три тренинга у комплетном саставу.
Да изазов буде још већи, и тај комплетни састав је онако доста шеренолик. У смислу тренутне форме играчица. Неке су на врхунцу, неке на просеку, има их - као рецимо баш Саша Чађо – које немају ни клуб.
- Ми смо доста раније дошле, тренирале смо. Али, тачно је. Узеле смо годину одмора. Пауза нам је била потребна да бисмо још коју годину могле да трајемо. Одмор нам је био неопходан.
Има ту једна велика истина. Саша није имала проблем да је наглас каже...
- Нећемо ни ми старије играти вечно. Морају у млађе да се уводе у систем. Треба им давати прилику, бар шанса да се изборе за место. Данас-сутра, стварно бих волела да неко ко ће да воли и цени и да буде ту као што сам ја све ове године, заузме моје место. Све иде својим темпом. Некад полако, некад и споро, али иде. И видим да им значи. Пре свега воле да буду овде, што је најважније – закључила је Саша Чађо.
СТИЛА И АНЂЕЛА ДУГАЛИЋ
Као што је и најављено – екипи која је у недељу кренула из Београда, у Лисабону су се прикључиле: Јована Ногић, Ивана Раца и Драгана Станковић, док је јуче право у Белем из Лос Анђелеса стигла и Анђела Дугалић.
ПРВЕ ТРИ ЕКИПЕ ИДУ У ЛИЛ
Подсећамо, према систему такмичења, на олимпијски турнир који ће се играти у Лилу, пласираће се по три екипе са свих квалификационих турнира.
РАЦА: УЗАЈАМНО ПОВЕРЕЊЕ
Пут није било лак, али са лица наших девојака трагове умора брисао је осмех. Насмејана је била и Ивана Раца.
- Веома важан турнир и изузетно тешка група – био је први коментар сјајног крила Србије.
Како је рекла – свесне су важности предстојеће три утакмице, као и величине циља који је пред њима. Од Олимпијских игара нема ничега већег.
- Први корак је Немачка, млада и талентована екипа појачана сестрама Сабали, затим нам следи Бразил, домаћин, који исто има талентован тим. На крају имамо најтежег ривала – Аустралију, озбиљну екипу, која ипак није непобедива. Морамо се присетити и наше победе у Београду против њих пре две године.
Када је у питању Србија, Раца је јасна:
- Ми смо спремне и идемо на све три победе. Имамо потенцијал, тренера Марину и стручни штаб којима верујемо, као и они нама.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
