Пролеће. По временским приликама, почетак другог дела шампионата можда је и закаснио. По паузи између две етапе старт је преран, јер је јесен завршена 22. децембра. У крајњој линији, најбитније је да ће се лопта котрљати и да услови, бар у уводном колу, неће бити лоши као ранијих година, све због изненадно високих температура.
Најважније је шта ћемо гледати до краја маја. Сви се слажу да нам предстоји гладијаторске борбе за титулу, европске визе и опстанак. Колико ће оне бити коректна, у границама фер-плеја и пристојности велико је питање. Знајући наш менталитет, тешко да неће бити удараца испод појаса, саопштења са намером да утичу пре свега на службена лица и јавност.
Фудбал је на нашим просторима одавно превазишао границе спорта. Без обзира на апел Александра Пивића, директора Супер лиге, да победа и пораз не смеју да представљају живот и смрт, уверени смо да ће стадиони у Србији личити на боксерске арене.
Партизан има бод више у односу на Црвену звезду. Црно-бели су можда боље од вечитог ривала одрадили и прелазни рок, али мало ко им даје веће шансе да могу да остану на врху. Заостатак црвено-белих приписиван је несналажењу летос чудотворца Барака Бахара, али и оптерећеношћу учешћем у Лиги шампиона, где су скупоцени странци улагали више енергије и снаге него у домаћем такмичењу. Да ли је само то узрок прекида доминације нашег најтрофејнијег клуба показаће предстојећих 18 кола. Повратак Владана Милојевића охрабрио је Делије. Рођени такмичар ништа неће да препусти случају, међутим, истовремена жеља за промоцијом младих и можда мање поштовање од ривала може да узрокује проблеме.
До краја првенства имамо још два дербија и они ће можда и да одлуче, као што је и 20. децембра Парни ваљак победом над комшијама обезбедио јесење почасти. Сад је улог знатно већи. Било би добро да у таквој борби и квалитет исплива на површину.
ТСЦ је лоша издања у за њега прејакој Лиги Европе компензовао чврстим корацима на домаћој сцени. Бачкотополчани имају убедљиву предност у односу на четвртопласираног, а задржавање садашње позиције значи још једну јесен у групној фази континенталног такмичења (овог пута Лиге конференције).
Освежени Чукарички са Горданом Петрићем на клупи и појачана Војводина најављују да се неће предати. Вождовац мало ко узима за озбиљно, иако је на Крову неприкосновен.
Настојање дављеника да избегну последње две позиције и преселе се у Прву лигу биће подједнако агресивно као такмаца за титулу. Није се предао ни Радник, имајући у виду прошлогодишње васкрсење на пролеће.
Следе нам дакле жестоки фудбалски дани. Пашће у заборав лош избор дестинација за припреме већине клубова (Кипар), бар код оних који на терену остваре циљеве. Биће осмеха и суза, надамо се не и туче, тужби и претњи.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.