Две и по године од како је у Звездару стигао из прволигаша Колубаре, где није добио минутажу каквој се надао, Александар Гуснић (22) поново гледа према вратима другог најјачег такмичења у Србији. Чини то сада као капитен Булки, које у сусрет пролећном делу српсколигашке трке улазе уз раме лидеру, Земуну.
- С обзиром на услове, инфраструктуру, кадар и атмосферу, Звездара дефинитивно иде према томе да у скорије време поново буде прволигаш. Иако сам у клуб стигао са личном амбицијом да се вратим у виши ранг, десило се да сви заједно имамо шансу да напредујемо, што је сјајно – истакао је Александар Гуснић.
Како ће ствари тачно да се одвијају на даљем фудбалском путу показаће време, али да ће Александар Гуснић од малена заволети бубамару – није било дилеме.
- Фудбалом сам почео да се бавим са седам година, а љубав ми је усадио отац Руди, рекордер по броју утакмица за Чукарички - 197! Био сам мали док је играо, да би ми то остало у сећању, али имам слике. Добро се сећам тренинга које је држао у млађим категоријама суперлигаша са Бановог Брда, ту сам почео да тренирам, прошао целу школу „Чуке“.
Ни у једној селекцији није се поклопио са оцем.
- У једном моменту било му је доста свега, али није и истински престао да буде тренер! Мене је одувек усмеравао, давао савете и пружао подршку. Немерљиво је колико сам од њега научио.
Нагомилало се и искуство.
- Као омладинац, из Чукаричког сам прешао у Интернационал, био и ту стандардан, а Колубара ми је била први сениорски клуб. За Лазаревчане сам у Првој лиги Србије одиграо само три утакмице. Како ми је увек циљ да будем на терену, нисам имао проблем да се спустим ранг ниже, у Звездару.
Авантуру на Булбулдеру почео је 2022. као позајмљени играч Колубаре, да би ове зиме стигло посебно признање. Клуб богате традиције, иако има и прекаљене асове, попут Бранислава Јовановића и Владана Милосављева, доделио је Гуснићу капитенску траку.
- До ове зиме био сам заменик капитена Вукићевића, тако да сам, после његовог одласка у Земун, сада добио улогу преводника екипе на терену. То је велика част и задовољство, али и одговорност. Трудићу се из све снаге, као и до сада, да оправдам очекивања!
Нису мала. Звездара има добру позицију на табели, бодовно је изједначена са јесењим прваком Земуном, па су амбиције највише. Поред водећег тандема, међутим, имаће шта да кажу и за бод тањи Телеоптик, па и Ушће Нови Београд, једини тим који је Звездари јесенас узео меру, обреновачки Раднички...
- Много је конкурената за прво место, али не бавимо се толико осталима колико гледамо да наше игре и резултати буду најбољи. Много ће да нам значи и искуство из прошле сезоне, били смо са јесењим ловором, имали смо и времена... Слабије смо ушли у наставак и убрзо испали из конкуренције за промоцију. Извукли смо лекције и трудићемо се да прича ове године буде другачија. Биће нам важно да добро кренемо, кључно је да стекнемо самопоуздање на време, а првих пет пролећних мечева могли би да одреде ток пролећне сезоне.
Амбиције су једно, постоје и снови.
- Док се надам да ћу са Звездаром од јесени играти у Првој лиги Србије, волео бих и да једног дана одем даље, у Европу. Фудбал је, ипак, моја прича, у њој сам готово 24 сата дневно – јасан је Александар Гуснић.
ОТАЦ И ДАНАС КРАЈ ТЕРЕНА
Отац Руди није само био кључан фактор Александровог развоја.
- Прати ме и сада, долази на утакмице Звездаре и после сваке има шта да ми поручи, сугерише. И не само да је главни „кривац“ што је фудбал постао мој живот, већ сам од њега наследио и позиције на којима се најбоље сналазим. Обојица смо деловали по десној страни, без проблема на позицијама бека, крила и нападача – каже Александар Гуснић.
СПОРТ И У СЛОБОДНО ВРЕМЕ
У слободно време прати спортска збивања.
- Радо са друштвом пратим Лигу шампиона, европска и светска првенства. То се не пропушта! Ван фудбала, једино радо још испратим НБА, Јокића и Дончића. Истина, није увек могуће, због временске разлике, али некад се намести – каже Александар Гуснић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
