Богата фудбалска биографија Томислава Сивића, исписана је најпре првим поглављем – играчком каријером, а потом, још је употпуњују и вишедеценијски тренерски ангажмани. Наиме, у родној Суботици Томислав Сивић начинио је прве фудбалске кораке у матичном Спартаку, да би га касније инострани путеви одвели прво у Француску, Исланд, Фарска Острва…
Као млад играч, управо у тренутку кад је био надомак остварења дечачких снова Сивић је доживео озбиљну повреду, која је, временом се испоставило, суштински и допринела да у фудбалу остави знатно упечатљивији траг у актуелном тренерском позиву.
- Са својих шест година почео сам да тренирам у млађим селекцијама Спартака и кад сам стасао да конкуришем за сениорску екипу судбина ме је једноставно запутила у Француску, где сам најпре заигра за нижеразредни Форбах. За кратко време сам скренуо пажњу на себе, уследио је и позив из Лиона, прошао сам успешно све пробе, али на несрећу, кад сам од саиграча задобио озбиљну повреду мишића и тако је и пропао мој ангажман у једном од великана француског фудбала. Вратио сам се у Спартак, трајао је и период опоравка, а онда сам отишао на Исланд, где сам и заиграо за тамошњег премијерлигаша ХК - започео је присећања на дане своје играчке каријере Томислав Сивић.
После Исланда, инострана прича наставила се на Фарским Острвима. Чинило се у први мах да ће бити краткотрајно, пролазно одредиште за Томислава Сивића, али боравак на острву је потрајао пуних шест година, где је уз активно играње започела упоредно и тренерска каријера.
- Одласком на Фарска острва најпре сам се обрео у мањем клубу ВБ, али недуго затим сам заиграо и за њихове трофејне клубове Б36 Торшавн и КИ Класвик. Тамо је у том периоду фудбал био видно испод европског нивоа, па сам у тим клубовима био и играч, а и асистент тренерима до тренутка кад сам се у потпуности и посветио садашњем позиву. Више пута наша репрезентација је играла на Фарским Острвима, том приликом сам и упознао водеће људе из нашег фудбала, што је и било довољно да уоче мој рад и да ми укажу поверење да водим млађе државне селекције.
Водили сте кадетску, омладинску и младу репрезентацију Србије...
- Резултати говоре да сам у све три категорије имао доста успеха, тачније са сваком од селекција сам изборио пласман на ЕП, али какав апсурд није једном на завршницама тих такмичења нисам водио тим. Било како било, изузетно сам поносан на све што сам постигао као селектор млађих категорија.
Тренерски ангажмани у нашем фудбалу по инерцији су кренули од матичног Спартака, а онда се ређају Смедерево, Вождовац, па повратак у Спартак, да би уследио и низ успеха у Мађарској. Крајем 2007. добио је ангажман у друголигашу Кечкемету и после 97 година изборио је пласман у Прву лигу.
- Имали смо чак 13 бодова више од тамошњег великана Ференцвароша. Исте године освојили смо и куп, победивши у финалу Видеотон са 3:2. Овакав успех сигурно да је за мене била огромна афирмација у мађарском фудбалу, али сам се после две године вратио у Србију и наставио сам са радом у кулском Хајдуку. Ипак, учестали позиви и услови поново су ме определили ка Мађарској и тако сам 2012. преузео Пакш, да бих потом водио и Диожђер, Мезоковешд и други пут Пакш. Са Диожђером сам други пут освојио Куп Мађарске, а стицајем околности у финалу нам је поново био ривал Видеотон кога смо савладали са 2:1 и управо је тај меч и проглашен утакмицом деценије у Мађарској.
Пре две године Сивић је поново почео да ради у нашем фудбалу.
- Прво сам добио ангажман у Новом Пазару, где смо у баражу изборили опстанак у елити савладавши ИМТ-а. Потом сам радио у Радничком из Ниша, била је то кратка епизода, а узрок нашег растанка била је елиминација из европског такмичења, после оних, „фамозних” пенала против Малтежана. Радио сам затим у Железничару из Панчева, где смо такође направили сјајне резултате. У плеј-ауту прошле године обрео сам се у Лучанима.
Томислав је са пет победа из седам утакмица придобио не само поверење, већ и огромне симпатије поклоника Младости. То је допринело да се после 11 одиграних кола у актуелном шампионату Сивић врати у Драгачево.
- По завршетку прошле сезоне пријатељски смо се растали, да би уследио поново позив који сам свакако прихватио. Пролећни део првенства почели смо ремијем са Војводином у Новом Саду. Следи нам гостовање у Суботици. То је за мене свакако утакмица са посебним мотивима. Спартак је заиста квалитетан тим, био је ближи победи од Напретка у Крушевцу, али свакако имамо жељу да останемо непоражени. Пролеће је увек најтеже. Верујем да ћемо имати довољно квалитета и мотива да остваримо циљ – закључио је шеф стручног штаба Лучанаца.
ИЗАЗОВ И РАД СА СТАРИЈИМА
Кроз каријеру често је радио са младима. Клуб са називом Младост има у својим редовима ове сезоне 14 играча старијих од 30 година, што за Томислава Сивића представља изазов.
- Велико ми је задовољство да радим са прекаљеним фудбалерима. Они су врло коректни према клубу. Спој младости и искуства је опредељењем и стратегија Младости, што су доказали трансфери Гордића, Јојића и Сремчевића за позамашан новчани износ.
ОСАМ ХИЉАДА МАСКИ У ЗНАК ПОДРШКЕ
Финала Купа Мађарске у којем је његов Кечкемет савладао Видеотон Томислав Сивић памтиће и по томе што није водио тим с клупе.
- Новинари су подсетили на неку моју изјаву дату две године раније, због чега сам кажњен. Из протеста и у знак подршке 8.000 навијача направило је маске са мојим ликом, чиме су послали и поруку дисциплинским органима ФС Мађарске.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
