Дини Благојевић све године сениорске каријере, а траје дуже од деценије, могу да стану у четири месеца. Са репрезентацијом је на прагу пласмана у А дивизију Лиге нација, што је само корак од учешћа на Европском првенству 2025, а са Црвеном звездом може да освоји „дуплу круну“.
- Ноћима не спавам, не знам шта бих пре - каже 27-годишња креаторка игре. - Пласман у А дивизију и даљи пут ка европском првенству, као и трофеј са Звездом били би испуњење свих снова. То ме инспирише и мотивише да наставим да радим као претходних година јер се снови, изгледа, остварују.
Први сан у јаву може да претвори крајем месеца. За Србију је одиграла 53 утакмице, а следећа је заказана за 23. фебруар у Старој Пазови, против Исланда, у баражу за пласман у елитни ранг Лиге нација. Реванш је четири дана касније у Капавогуру. Пред девојкама које су довеле Србију на мапу европског фудбала најважније су утакмице у каријери.
- Ова генерација је већ имала утакмицу каријере и нисмо је искористиле. Изгубиле смо од Португалије и измакао нам је пласман у бараж за Светско првенство у Аустралији и Новом Зеланду. Нисмо биле довољно зреле да тако велику шансу искористимо. Сада смо искусније и боље и знамо да је ово сад или никад за већину нас, а можда и за репрезентацију. Ко зна кад ће и да ли ће се оваква шанса поново указати, а ми смо се за њу избориле.
Благојевићева је једном већ осетила снагу Исланда. Била је део тима који је 17. септембра 2014. у квалификацијама за Светско првенство изгубио - 1:9!
- Јао, не помињите! Имала сам 17 година и позвана сам у репрезентацију као талентована играчица да се мало калим. Играла сам десет минута. Имале смо талентоване играчице, али нисмо биле спремне за ниво Исланда. Био је то такав шамар да сам се питала којим се спортом бавим и треба ли да наставим да играм фудбал. Данима сам патила. Преболела сам, а судбина је уредила да могу да се реванширам. Не мора са 9:1.
План за освету увелико кује са саиграчицама.
- Често разговарамо, многе за клупске саиграчице имају Исланђанке. Анализирамо их и правимо планове како да победимо. Мораћемо да будемо паметне. Поштујем Исланђанке, јаке су, али и даље играју као пре десет година. Уздају се у физичку снагу. Зато не смемо да уђемо у дуеле и да прихватимо трку, лоше нам се пише ако нам то наметну. Наша предност је техника. Исланђанке су одличне фудбалерке, али уз поштовање према њима нема ниједне која може да се мери са Јеленом Чанковић, Јованом Дамњановић, Милицом Мијатовић, Тијаном Филиповић... Лопта је наша предност.
Фебруарски термин чини се повољнијим за Исланђанке, али Благојевићева неће ни да чује за оправдања.
- Како њима, тако и нама, не можемо да тражимо боље. Прилагодићемо се, изаћи ћемо и борићемо се. Сигурна сам да ће свака играти „120 одсто“. Неважно је да ли је -5 или +15, ову шансу морамо да зграбимо у сваким условима.
Са истим жаром прича и освајању „дупле круне“. Првенство је у првом плану.
- Кад се погледа табела кажу да само чекамо тренутак кад ћемо да постанемо шампионке. Ништа ја не чекам, јурим према том пехару најбрже што могу. Никад ништа нисам освојила и сад хоћу да се то што пре догоди. Ако освојимо првенство однећу пехар кући и месец дана ћу с њим спавати.
Кад се крајем прошле године из Немачке, где је играла за САНД и Леверкузен, вратила у Црвену звезду, на тренутак је помислила да није добро изабрала.
- Двоумила сам се. Играла сам шест година у Звезди, па сам провела шест у Немачкој, а кад сам се вратила Звезда је имала шест бодова више од Спартака. Мислила сам „три шестице, то неће да изађе на добро“. Онда су ми рекли да је Спартак кажњен и да је разлика седам бодова. То је већ било нешто друго и пролеће ми је изгледало лепше.
Остварење снова је близу.
Каже да не размишља шта даље.
- Уживам у тренутку, вероватно најлепшем у каријери. Сад маштам, а шта ће бити даље завити од тога како се све ово заврши - стаје Дина Благојевић са обе ноге на земљу.
НЕДОСТАЈЕ НАДОГРАДЊА
Дина Благојевић је 2017. из Црвене звезде отишла у Немачку. Играла је четири године за САНД, потом још две за Леверкузен.
Није затекла оно што је оставила.
- Разочарана сам. Утисак ми је да је лига слабија него што је била. Пре шест година било је више клубова уједначеног квалитета и било је више неизвесних утакмица. За све ове године само је Црвена звезда успела да се приближи Спартаку, остали су далеко иза. На жалост, у Србији већина не схвата шта се дешава у фудбалу и колико и како женски клубови напредују.
Основа је, каже, одлична, недостаје надоградња.
- Створена је генерација која је сама себи, талентом и пожртвовањем, прокрчила пут. Имамо играчице у Енглеској, Немачкој, Шпанији, Италији, Русији, Турској, Мађарској, Норвешкој... Генерацијама пре моје тако нешто је било незамисливо. Наш таленат се лако примети, али недостају улагања која би девојкама омогућила да напредујују. Аустрија и Швајцарска немају играчице као ми и само због јаче базе оне су у А дивизији. Девојке које долазе за нама су талентоване, али плашим се да ће се изгубити јер немају могућности да напредују, а све је теже ући у професионални фудбал из лиге као што је наша – каже Дина Благојевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
