Вест да је Скупштина Мачве недавно за председника изабрала Филипа Пејовића, једну од играчких легенди, није изненадила љубитеље фудбала. Реч је о човеку који је деценијама показивао изузетне врлине, на терену и ван њега.
Такав потез очигледна је намера да се, у тешкој ситуацији, клуб повери дојучерашњим играчима и онима који још активно играју и требало би да га изведу из велике кризе и врате на старе путеве славе.
Филип Пејовић (1982) донедавно је носио траку, а у последње две и по године био је помоћни тренер.
- Ништа у животу не догађа се случајно. Што сам више времена проводио у Мачви расла је амбиција да станем на њено чело. Прошле године је постало евидентно да клуб престаје да функционише како треба и да је дошао до тога да није у стању да измирује основне финансијске обавезе, а то је са собом повукло и остале проблеме. Кроз разговоре са пријатељима и саиграчима, будућим сарадницима Милошем Адамовићем, Игором Ристивојевићем и Иваном Обровцем осмислили смо амбициозан план који паралелно предвиђа санацију тренутног стања и отвара путеве модернизације и јачања клуба. Градски челници препознали су вредност пројекта и дали нам пуну подршку, што је све легализовала Скупштина. Дугујем захвалност свима који су ми указали поверење и обећавам да ћу са сарадницима дати све од себе да Мачве ускоро поново постане клуб за понос – истакао је Пејовић.
Остале су упражњене функције предвиђене новим статутом.
- Моје именовање само је почетни процес комплетирања руководства. За сада је то учињено само у спортском делу, закључили смо да је Немања Глушица досадашњи радом завредео прилику да постане шеф стручног штаба. За његовог помоћника именовали смо Ивана Обровца, а биће и руководилац школе фудбала. За кондиционог тренера постављен је Младен Мићановић, а за тренера голмана Марко Петровић. Проценили смо да су нам у овом моменту Адамовић и Ристивојевић, бар до краја сезоне, потребнији на терену да би знањем и искуством помогли младој екипи да што пре оствари спортски циљ, пласман у плеј-оф. Сви желимо да се вратимо у Супер лигу, али свестан сам да нам је за то неопходан континуирани рад на свим пољима да не бисмо имали само епизодне улоге.
У свему томе пресудне ће бити финансије.
- Захвалан сам играчима, тренерима и запосленима у клубу на разумевању и стрпљењу, као и професионалном испуњавању обавеза, иако месецима нису добијали плате. Зато смо обезбедили средства за измирење свих дугова према њима. Свесни чињенице да су финансијски проблеми нагомилани, а у договору са градском управом направили смо план за санацију, уједно и за нормално финансирање клуба.
Да ће ново руководство у томе бити успешно, гаранција је спонзорски пул састављен од најелитнијих шабачких компанија.
- Планирамо и да променимо начин садашњег финансирања који се углавном ослањао на градски буџет. Одлучили смо да у овој години та средства буду у висини од 60 одсто, да 30 одсто добијемо од спонзора, а десет одсто из сопствених извора финансирања. Ова последња ставка подразумева средства добијена од трансфера играча и продаје улазница и годинама би требало да буде све већа. У свему, битну улогу требало би да има нови Управни одбор, са младим и успешним људима, ту су Здравко Иванковић, Стеван Одавић, Милан Шакан, Радиша Ружић, Александар Ковачевић и Милош Опанковић.
У експозеу пред делегатима Скупштине, Пејовић је поменуо инфраструктуру и школу фудбала.
- Иако је стадион делимично завршен, имамо солидне услове за рад и утакмице. Планирамо да инсталирамо рефлекторе на помоћном терену и реновирамо просторије школе. Подизање стручног рада и квалитетне селекције кључни су за развој и остваривање планова. Свесни смо чињенице о непресушности нашег извора талената, али и тога да клуб наше величине не може нормално да егзистира без ослањања на сопствене кадрове. Све то су радови на темељима Мачве као успешног, савременог клуба који ће остваривати врхунске резултате и задовољавати амбиције бројних навијача и љубитеља фудбала у Шапцу и околини – истакао је Пејовић, нови председник Мачве.
ИМПРЕСИВНА КАРИЈЕРА
У Мачву је дошао као осмогодишњак 1990, успешно је играо за све млађе селекције и био капитен, као и у сениорској за коју је дебитовао 2001.
Две деценије био је стандарадан на позицији десног бека, истицао се колективном игром, беспрекорним извршавањем задатака и поузданошћу, због чега је био миљеник навијача и тренера.
Кад су се црвено-црни после готово седам деценија вратили у елитно друштво, преовладавало је мишљење да је то круна његове каријере, али још четири сезоне показивао је да вреди више и представио се у најбољем светлу. Постигао је и један од највреднијих голова у клупској историји, кад је са беле тачке елиминисао Црвену звезду из четвртфинала Купа Србије. Апсолутни је рекордер по броју утакмица за први тим и најуспешнији капитен, у четири сезоне три пута подизао је пехар. Иако је могао још да игра, пре две године посветио се тренерском позиву.
УЗ ФУДБАЛ И ДИПЛОМА
Успех је са терена Филип је преносио и на приватан живот. Паралелно са извршавањем професионалних обавеза стигао је да стекне факултетску диплому. Срећно је ожењен са Ксенијом, бившом спортискињом и првакињом Србије у скоку у вис, са којим има трогодишњег сина Виктора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
