Прошло је још једно велико такмичење, седмо по реду, на којем су Делфини остали кратких рукава, односно без одличја. Пост Србије траје од олимпијског злата у Токију, а од тада се десила смена селектора и значајне промене у играчком кадру. Делфини су учешће у Дохи окончали на шестом месту, уз доста позитивних и негативних страна.
Ако треба да се почне са оним што није добро, онда је то врло једноставно, медаља не сија око врата српских репрезентативаца. Како је рекао Страхиња Рашовић после утакмице са Грцима завршили смо као шести, али је то тренутно стање и мисли морају бити усмерене искључиво према Олимпијским играма у Паризу. Апсолутно је крилни играч Србије у праву када каже да највећа спортска смотра мора већ сада бити у фокусу, а ми ћемо додати и по цену клупске сезоне.
Далеко од тога да је све било негативно, има ту и доста тога доброг, иако тренутно то можда не делује тако.
Делује да је Урош Стевановић направио велики посао избором Радослава Филиповића за првог голмана. Чувар мреже румунске Орадее био је у утакмицама групне фазе готово перфектан, а посебно се добро показао против Црне Горе и Сједињених Америчких Држава. Поједини ће рећи да је заказао кад је било најпотребније у мечу четвртфинала против Хрвата, али руку на срце тада нам је цела дефанзива изгледала прилично слабашно. Стевановић се такође одлучио да на планетарни шампионат поведе двојицу младих играча Петра Јакшића и Луку Гладовића, што значи да се размишља о будућности.
Може се рећи да су Делфини чак и у пресудном мечу против сада светских првака играли добро, чак били и бољи, али је уследио мали пад који је кажњен и после којег се Србија није опоравила. Вероватно је после тог пораза дошло и до менталне и физичке исцрпљености, па тако победа против Мађара и изгубљен меч од Грка нису претерано значајни, али се поставља питање да ли је проблем у менталној блокади јер овај тим играчког квалитета свакако има.
Пред Делфинима је нешто више од четири месеца до Париза. Потребно је употребити све ресурсе како би се на Играма направио искорак и коначно стигло до резултата који ће вратити можда пољуљано самопоуздање.
ЈАКШИЋ: МЕДАЉА ЈЕ БИЛА ЦИЉ
Капитен Никола Јакшић је по слетању на београдски аеродром дао кратку изајву о недавно завршеном Светском пrвенству.
- Остварили смо основни циљ, а то је олимпијска виза. Међутим, глави циљ нам је био да освојимо медаљу. До ње нисмо стигли првенствено због сопствених грешака. То нам се изјаловило, прво на Европском, а сада и на Светском првенству. Поготово ми је жао због Дохе јер сматрам да смо били на бољем нивоу, него што је то био случај у Загребу. Надам се да ћемо већ у Паризу успети да стигнемо до одличја. Ако причамо о групи на Играма, мислим да је ова наша лакша од друге. Распоред је добар и одговара нам што прво играмо са Јапаном и Аустралијом, па тек онда са тежим противницима.
ДИ ФУЛВИО МВП
Италија није успела да освоји светску титулу, а мала утеха им лежи у томе што су им двојица играча приграбила индивидуалне награде после финала. МВП признање намењено најбољем играчу приграбио је Франческо ди Фулвио. Награда за најбољег голмана додељена је такође Италијану Марку дел Лунгу, док је као први стрелац шампионат окончао Француз Тома Верну са 26 погодака.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
