Урош: Показаћу колико вредим!

Последњег дана прелазног рока Металац је коначно успео да доведе Уроша Дамњановића (29), искусног везног играча са офанзивним задацима, који ће да донесе продорност и неопходну разноврсност за оно што планирају у другом делу сезоне - пласман у горњи део табеле.

- Два пута су ми била отворена врата за долазак у Металац док је Бојан Леонтијевић био спортски директор - каже Дамњановић. - Познаје ме од малена, у Раду ми је био први тренер. Одвијали су се преговори да будем у тиму Жарка Лазетића, касније Милије Жижића, али то није реализовано, верујем да је ово  трећа срећа.

Дамњановић је стигао из Колубаре, а каријеру је градио од омладинских дана у Раду, преко Телеоптика, Партизана, Синђелића, до Слована из Братиславе, нишког Радничког и Радника из Сурдулице. Сматра, међутим, да је уз мало среће могао и даље.

- Каријера би била боља и богатија да није било повреда у битним тренуцима, кад је требало да крене узлазном путањом и кад сам имао позиве великих клубова из Србије и иностранства. Три пута дешавали су ми се такви пехови, али не желим превише да се осврћем и да размишљам „шта би било, кад би било”.

У овом прелазном року имао је, како каже, више понуда из клубова региона, од Словеније до Македоније, али за Металац се определио јер је време показало да се ради о посебном, увек амбициозном и по свим параметрима здравом клубу.

- Долазим после неуспеле мисије у Колубари, да кроз игре у Металцу покажем колико вредим. Хоћу да помогнем себи и овом колективу у реализацији заједничких циљева. Имамо шансе да напредујемо, да будемо стабилни у игри током свих искушења и да дођемо до места у плеј-офу. Онда ће да буде све могуће.

Металац са седморицом новајлија, од чега добар део чине играчи између 18 и 19 година, а други део значајно старији лидери, милановачка публика моћи ће да види већ у суботу, када на стадион крај Деспотовице долази Смедерево 1924.