Лучић: Ми старији смо задовољни

Ови простори дали су много кошарци у минулом веку. Прегршт сјајних играча, тренера и клубова. И успеха. Баш овде, далеко од америчке колевке те славне игре, једно од имена које у себи носи све то је Владислав Лале Лучић. Врхунски тренер који је у великим клубовима стварао сјајне играчице и играче.

Стицао је прва знања овде, у чувеној „југословенској школи“. Отиснуо се и у иностранство, да и са тог извора унапреди своја знања и вештине. Био је селектор чак три стране репрезентације: Нигерије, Обале Слоноваче и Немачке. Ипак, пут га је увек враћао коренима. Једини је стручњак који је са клупе предводио и мушке и женске екипе вечитих ривала. Позната му је зато атмосфера чувених дербија, а са пажњом је посматрао и последњи у низу. Финале Купа Радивоја Кораћа.

- Била је то права борба, како се и очекивало. Играла се лепа кошарка и није било инцидената, што се дешавало раније. Ми старији, који то гледамо из фотеља у својим домовима, задовољни смо. Надам се да ће таквих сусрета бити много више у будућности…

Нису се само Партизан и Црвена звезда показали у Нишу. Тимови из Кошаркашке лиге Србије стајали су раме уз раме са искусним АБА лигашима.

- И други клубови су показали снагу. Војводина, Чачак, Борац… Једино је Мега мало подбацила, што је неочекивано. Међутим, ону су ове године направили неколико фантастичних резултата - рекао је тренер Лучић.

Потом је додао:

- Куп је показао да има младих играча и да долази неко ново време. То је доказ да треба да гајимо нашу лигу. Ипак, и АБА лига се показала добром, мислим да треба да опстане, али битно је пружити шансу клубовима попут Спартака, Војводине и Златибора. Ти тимови већ делују спремно да се боре у регионалној лиги.

Присетио се и времена када се одлична кошарка играла и у мањим местима.

- Веома је интересантно. Одавно Суботица или Нови Сад нису били центри који нешто значе. То је велики помак. Сећам се Спартака и Војводине у којима су играли неки репрезентативци…

Након завршеног Купа, дошло је време и за нове репрезентативне обавезе у овој години. Селектор Светислав Пешић окупио је момке са којима ће кренути у поход на Европско првенство. Прва препрека чека их већ у петак када ће у хали „Александар Николић“ Орлови дочекати Финску.

- Има пуно играча који сада први пут играју прозоре. Договор између ФИБА и Евролиге је уродио плодом. Сада је то већ репрезентација која има снагу. Наравно, недостају НБА играчи али и без њих састав је респектабилан.

Окосница тима су свакако момци који играју Евролигу.

- Сигурно да ће ови мечеви дати већу драж него они одиграни у прозорима претходних година када су тим чинили играчи који објективно нису репрезентативци. Свака им част што су се одазвали и играли, али они „главни“ су увек фалили. Сада их имамо. Све репрезентације ће бити јаче, не само наша, и такмичење ће коначно добити смисао. Оно раније није било добро. Играте са једном екипом која се више никада неће састати…

Све више пажње посвећује се млађим играчима, који веома добро користе пружене шансе.

- То је јако лепо. Штета што има и повређених играча, ту првенствено мислим на младог Топића који је био звезда и Првенства Европе за јуниоре. Кренуо је фантастично да игра у Меги, касније и у Звезди, али та повреда га је мало омела. Сигуран сам да је он најава нове генерације. Припада ту и Копривица, који из дана у дан игра све боље. Смаилагић такође, један од стубова игре Партизана по борбености и учинку. Мали Андреј Костић је за кратко време колико је одиграо у Нишу показао врхунску класу и потенцијал. То ме радује.

Свакако највећи изазов за обе наше селекције биће Олимпијске игре у Паризу.

- Веома специјално такмичење. Имамо добре тимове и желим да честитам и мушкој и женској репрезентацији на великом успеху, јер јако мали број репрезентација учествује. Ипак смо ми мала земља, али доминирамо у екипним спортовима. Поготово кошарци, која је свакако први спорт у Србији.

Сви се надају да ће у Паризу видети и двоструког освајача МВП признања НБА лиге, Николу Јокића.

- Кога нема без њега се може. Јокић је данас један од најбољих играча на свету и није лако играти без таквог аса. Јокић, Мицић, Богдановић, је трио који сигурно нашој репрезентацији доноси много већи квалитет. Од лепих јабука увек испадне много лепа лења пита.