Данијела Андрић: Нисам сујетна, треба да се пише о младима

Разговор који може да вас орасположи, обоји дан – а Данијела Андрић, капитен ТЕНТ-а, популарна „мама”, „кева” се постарала за то у интервјуу за Спортски журнал. Зашто, јер на једно „хало” са наше стране, најстарија играчица Енергетичарки, мама преслатке девојчице Јулије уз гласни осмех, искрен, само је одговорила:

- Та сам, рекли су зваће те Александра из Журнала, зваће те – постарале су се млађе саиграчице, увек на располагању, једнако добре на и ван терена и дивно васпитане девојке да најаве разговор. И помогну као и увек!

Мама, лепо звучи, најстарији сте у целој лиги уз Марину Вујовић, али у дресу финалисткиња Купа дефинитивно?

- Заправо „Кева”, и то ми је Игор Жакић наденуо, Кева, Кева и остаде тако. Али не љутим се, напротив. Осим година, стварно сам и мама – одмах је „начела” тему и сама Денџи.

Како то обично бива, највернији фан је управо ћерка:

- Јулија има пуних пет година, долази на сваку утакмицу. Можда и не толико због мечева, да гледа маму, колико једва чека да се заврши да она може да се игра. Воли да изађе као права, поздрави се са свима, сва је важна.

Открива и да наследница већ има идоле, а није мама.

- Највише воли Наташу и Нађу Чикуц, оне су јој ваљда посебне, идоли. Њима увек прво прилази, али генерално, ужива док је са мојим саиграчицама.

Мама у екипи и на терену, она друга, професионална страна.

- Чињеница, осим Милане Рајлић која је ту 26, 27 година, од осталих сам малтене дупло старија. Али, добра су деца, ма изузетна и сјајно функционишемо. Ако искрсне неки проблем, ситан, ту сам и оне то знају. Са друге стране поштују ме и правила, тако да све функционише за пожелети. Што би се рекло, слушају ме!

По трећи пут у ТЕНТ-у, броји девету сезону, предводница, а на истој позицији млађе Ана Малешевић и Наташа Чикуц, који бриљирају:

- Искрено, уопште ми није битно да ли сам стартер, да ли ћу да играм или не. Драго ми је да Малеш (оп. аут Ана Малешевић) и Наташа играју сјајно! Кад гледам са стране, видим што њих две можда не виде до су у терену, само кажем то и то, сугеришем. Усвоје то, понављам, невероватне су.

Дакле нема сујете, било каквих негативних стрелица.

- Не! Не сматрам да сам конкуренција ни ја њима, ни оне мени. Ако једна реченица моја може да им помогне, пресрећна сам. Ми смо тим. А и да будем искрена, ја сам своје рекла. Не волим да се експонирам, да дајем интервјуе. И треба да се пише о тим младима девојкама. Да не звучи као фраза, али стварно на младима свет остаје.

Немате трофеј у Купу, можда је баш шанса да са вашим ТЕНТ-ом то остварите, осећате то или, како размишљају остале девојке из тима?

- Вероватно оне имају у глави јер после десет година ТЕНТ се бори за трофеј и то нико не може да оспори. Али, истовремено о Куп утакмици смо почеле да причамо пре седам дана, максимум десет. Тренер Жакић им је, жаргонски, смирио главе, увек подсећао да не треба да се залећу и набијају себи тензију да не би испало како не треба. Роје се мисли у њима, али негде и спутавају себе да не би полетеле, изгореле у жељи.

Ви сте спремни, спреман је и град, већ сада се по мрежама тражи карта више, молбе стижу са свих страна.

- Дворана у Обреновцу мислим да једна од најбољих у Србији, још је сада и улепшана, једно потпуно ново рухо. Добили смо још и домаћинство, финале, има ли лепша позивница за људе из Обреновца да дођу. А знамо колико нас воле и подржавају и какав спектакл ће да направе – како је и почела, у истом тону, расположена и препуна добрих вибрација завршила је „Мама и мама” Данијела Андрић, дама којој године не могу ништа, која је направила само кратку паузу после рођења детета, а потом се и вратила у свој професионални „хабитат”.