У Београду је после дуже и тешке болести преминуо Милорад Ивачковић – Ивачко, члан шампионске генерације ОКК Београда.
Ивачковић је рођен је у Вршцу 2. јуни 1944. Са 14 година се доселио у Београд и похађао Пету београдску Гимназију. Поред образовања, морао је да заврси факултет јер су родитељи то очекивали од њега, спорт му је био огромна љубав. Играо је тенис у Црвеној звезди и одбојку у Партизану.
Прву лопту отац му је донео из Италије и није се одвајао од ње. Како је живео одмах поред терена ОКК Београда ишао је на све утакмице и обозавао романтичаре. Умео је да седи на оџаку са трубом и навија на утакмицама. Сам је много пута рекао да је у њему плава крв.
Фасциниран Бором Станковићем почео је да тренира у ОКК Београду, прве патике добио је од свог идола Слободана Гордића. Играо је бека шутера, био невиђено брз и фантастичан у контранападу, спретан, играо је одлично и у одбрани и у нападу. Волео је гостовања на врућим теренима у Задру, Карловцу, Чачку, Скопљу. Од 1962. до 1973. одиграо је за ОКК Београд 195 прволигашких утакмица и постигао 996 кошева. Био првак Југославије са ОКК Београдом 1963. и 1964. године.
Студирао је Технолошки факултет, одсек органска хемија, а дипломски рад бранио је код легенде југословенског ватерпола професора Милана Галета Мушкатировића.
Престао да игра после војске 1. априла 1973, кад се оженио и добио принову. Нашао је посао и јавио Милораду Еркићу да неће ићи на припреме. Посветио се професији и цео радни век провео у фабрици боја и лакова Дуга. Као рекреативац наставио је да се бави тенисом и освојио готово 30 турнира међу ветеранима.
Највећу вредност бављења спортом видео је у томе што се у њему научи да се губи, да је пораз део живота и да није срамота изгубити. Децу је усмерио на спорт да би научили животне вредности. Једном Плави, увек Плави, био је Ивачков мото.
Датум и место сахране Милорада Ивачковића биће накнадно објављени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
