Милан није знао само једно - да постигне обичан гол

После краће болести, у 68. години, умро је велики голгетер Милан Главчић. У Нови Пазар је из родног Баљевца стигао у лето 1982. као афирмисани велемајстор за голове у нижим лигама и до 1991. године плаву деветку није испуштао. Могао је, у другој половини осамдесетих година прошлог века, да бира прволигашку средину, а није само зато што је Нови Пазар за њега био светиња. Време које живимо појело је многе крупне речи, међу њима је и реч легенда. У случају Милана Главчића не да није излизана, она је и недовољна да би се описало ко је и какав је био краљ друголигашких стрелаца. Био је ваљда једини голгетер чије су име и презиме асоцирали на његову најјачу особину. Погађао је мреже са обе ноге, али никада и нико на тако префињен начин није закуцавао лопту у мрежу ударцима главом.

Милан Главчић није знао само једно – да постигне обичан гол. Сезону 1983/84. у срцима Новопазараца не може да замени ниједна друга. Тада се клуб први пут пласирао у савезни ранг, а Милан Главчић са 23 гола постао је његов заштитни знак. Био је стрелац какав се ретко рађа, али и по много чему још јединствен. Једини је играч који је у доба јаког друголигашког првенства пет пута постигао хет – трик и, можда, фудбалер који је у односу на године у том такмичењу добио најмање жутих картона. Био је врхунски стрелац и непоновљиви власник најлепших моралних вредности.

У историји југословенског друголигашког фудбала остао је упамћен као нерешив ребус тандем Главчић – Угљанин. Што пропусти један, други неће, тако се говорило у Новом Пазару, а тако је и било. За фудбал је живео до последњег дана. У глави Милана Главчића били су смештени сви детаљи из његове и каријере генерације којој је припадао, а чинили су је: Новица Јовановић, Љутво Богућанин, Назим и Шериф Изберовић, Фикрет Грбовић, Бајро Жупић, Драган Костић, Дарко Вујовић, Изет Љајић, Есад Каришик, Звонко Калезић, Ферид Ганић, Гмитар Вукадиновић, Дејан Профиловић, Енвер Гусинац, Исмет Угљанин и остали.

Ако некоме и некада зафали податак из фудбалски дивних осамдесетих година прошлог века наћи ће га у брижљиво негованој архиви коју ће сигурно од заборава сачувати његов верни животни пратилац Ема. Много су бродолома заједно прошли, до најтежег, губитка ћерке јединице пре 15 година.

Приврженост клубу показивао је и у позним годинама. Није му било тешко да често из свог Баљевца дође и бодри Нови Пазар у Супер лиги. Увек би се уљудно поздравио са свима и од свих био поздрављен како доликује легенди фудбалског Новог Пазара. Био је већи Пазарац од многих рођених Пазараца. Један је био Милан Главчић!

У каријери је осим Новог Пазара бранио једино боје матичног Рудара из Баљевца и крагујевачког Арсенала. Као тренер радио је у свом Рудару и ОФК Расу, док је једно време обављао и функцију спортског директора Омладинца из Новог Села.