Бошко Јанковић, рођен у Београду пре тачно четири деценије, власник је Мајоркиног рекорда: у дебитантској (и јединој) сезони у Примери (2006/07) било му је потребно 1.609 минута да би постигао 10 голова, поставши „бржи” од легендарног Самјуела Етоа!
За офанзивног везисту, за „вјеки вјеков” упамћеног по партијама у Црвеној звезди (2002-2006; 74 утакмице, 24 гола), везан је још један куриозитет: са младом репрезентацијом учествовао је чак на три Европска првенства – у Немачкој 2004. и Холандији 2007. окитио се сребром (бољи Италија и Холандија), у Украјини 2006. догурао до полуфинала (славио домаћин).
Врсни техничар дрес сениорске репрезентације Србије облачио је 31 пут, забележивши пет егзекуција, највредније - против Португалије и Финске 2007. у квалификацијама за ЕП.
Није му се дало да буде учесник СП у Јужној Африци 2010: стопирала га је повреда, највећи разлог што није оставио још дубљи траг у Палерму (2007/08), Ђенови (2008-2013) и Верони (2013-2016). Кад се сублимира деценијски боравак на Чизми: 161 меч и 20 погодака!
Звездин ђак једине трофеје освојио је у матичном дресу – четири: дупле круне 2004. и 2006. Красио га је разоран шут, из једног – затресао је и мрежу ПСВ-а у квалификацијама за Лигу шампиона 2004. (3:2 у Београду).
2008 – Црвена звезда – Партизан 4:1
2020 – Црвена звезда – Партизан 0:0

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.