Нишлија ”матирао корону” после 95 дана лечења и отпутовао на шаховску Олимпијаду

Нишки шахиста Драган Живић који је током пандемије коронавируса био на ивици смрти током тромесечног болничког лечења, отпутовао је данас за Турску, на Олимпијаду у шаху за глуве.

Живић је пре три године током лечења у два наврата реанимиран и два пута прикључиван на респиратор и није било много наде да ће наставити шаховску каријеру, а посебно емотивно доживљава своје четврто учешће на Олимпијади за глуве.

- У ово време 2021. године још сам био прикован за болнички кревет, са изгубљених 30 килограма и атрофираним мишићима десне ноге. Најтежи део лечења био је иза мене, али ми је предстојао дуг опоравак - рекао је Живић за агенцију Бета.

Он је део четворочланог шаховског тима који ће наредних 10 дана бранити златну медаљу освојену на претходној зимској Олимпијади у Манчестеру 2018. године.

Живић је прве симптоме коронавируса осетио 11. децембра 2020. године, а само 10 дана касније био је прикључен на респиратор с веома малим изгледима за излечење. Из болнице је изашао тек 21. марта 2021. године, после 95 дана лечења.

- Нису помогле молбе моје супруге и сестре да се одмах јавим лекару, а када сам то учинио, имао сам већ упалу плућа. Само четири дана након хоспитализације био сам први пут прикључен на респратор. Започела је велика борба лекара и медицинског особља за мој живот и после 17 дана сам поново почео да дишем без респиратора - сећа се Живић.

Неколико дана пошто је премештен у Одељење полуинтензивне неге, здравствено стање му се поново погоршало услед камена у бубрегу, као последице ковид инфекције.

- Толико сам поново био лоше, да су ме опет реанимирали и поново прикључили на респиратор. Уследила је нова борба за мој живот и нових 10 дана на респиратору. Након тога сам пребачен у 'зелену зону' Клинике за анестезију. Ту сам морао накратко да поново будем уведен у тоталну анестезију због мањег хируршког захвата - навео је Живић.

После коначног изласка из болнице, још четири месеца је био "прикован" за кревет и још пет месеци се опорављао да би могао да се врати послу шаховског тренера у Дечијем културном центру.

- Након повратка на посао, испунио сам обећање које сам дао лекарима током лечења да ћу се једног дана када станем на ноге вратити до њих како бисмо одиграли партију шаха. Био је то мој мали знак захвалности за надљудску борбу коју су за мој живот водили медицински тимови Клинике за анестезију, а посебно докторка Наталија Вуковић и директор те клинике Радмило Јанковић - истакао је Живић.

Победу над коронавирусом Живић сматра својом другом великом животном победом, док је прву водио за време НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године.

- Био сам мобилисан и са још тридесетак резервиста налазио сам се у подруму амбуланте у касарни 'Стеван Синђелић' када је бомба пала и срушила амбуланту. Од тада су кренули моји проблеми са слухом и временом су били све израженији, тако да се сада такмичим у категорији глувих шахиста - казао је Живић.

Преживео је и борбе на Косову као резервни потпоручник и командир чете Војне полиције с више од 100 резервиста.

- Неколико војника из моје чете било је рањено, али нико није погинуо. Био сам међу последњим војницима који су изашли са Косова 21. јуна 1999. године - рекао је Жи бвић.

Навео је да сада, поред борбе на шаховском пољу, с другим глувим и слепим шахистима води и борбу да им држава призна иста права као и спортистима без инвалидитета.

- Нажалост глуви и слепи шахисти и немају право на националну пензију иако освајају медаље на међународним такмичењима. Поред злата са Олимпијаде у Манчестеру, имам и сребрну и бронзану медаљу с брзопотезних светских првенстава, али нисам још остварио националну пензију - рекао је Живић који има Фиде титулу шаховског мајстора и Фиде тренера.

Директор Клинике за анестезију Радмило Јанковић рекао је да запослени у тој клиници навијају да тим Србије на Олимпијади у Турској оствари што бољи резултат, а посебно им је драго што је тамо и њихов некадашњи пацијент.

- Борба за његов живот је изузетно дуго трајала и била посебно тешка јер је два пута био на механичкој вентилацији, једном на неинвазивној вентилацији, имао је један срчани застој и неколико реанимација. У лечењу нам је помогла његова невероватна, огромна жеља за животом - навео је Јанковић.

Рекао је да је Живић један од малобројних пацијената у Клиничком центру у Нишу који је током епидемије успео да преживи тако тежак облик коронавируса.