За нама је 19. Првенство света у дворани. Одржано је од 1. до 3. марта у Глазгову (Шкотска). Општа оцена - остали смо кратког килта, или што би се код нас рекло, кратких рукава. Није неочекивано, јер су за овај ниво такмичења у олимпијској сезони, многи наговештавали да ће бити слабије него што је било.
Наспрам Београда и 12.000 гледалаца, оних 4.500 хиљада полупразних места било је прескромно. Визуелни ефекат и све остало је далеко у предности српске престонице. Уосталом, нико до сад није могао да се мери с нама, што је потврдила анализа Светске атлетике. Будимпешта 2004. с пет светских рекорда, једина је била јача од три освајања Монт Евереста у Арени.
У Шкотској су остварена два резултата број 1 до сад, обе код девојака: Фемке Бол (Холандија) на 400 м (49,17) и Девин Чарлтон (Бахами) на 60 м препоне (7,65). Ипак, фалио је шлаг да би вишња на њеном врху, што би у пословици рекли, баш Британци, дошла до изражаја.
Било је одличних достигнућа: мушки седмобој, 60 метара препоне не само код девојака, већ и момака (изједначавање рекорда шампионата из Београда Американца Гранта Халовеја са 7,29), исто на 400 метара код мушкараца (не само резултатски већ и такмичарки захваљујући Белгијанцу Думу), али опет никако се није осетила сласт торте, какву краљица спортова, као ретко ко, може да умути.
Како уопштено, тако и с нашима. Пред одлазак смо од њих четворо имали две ведете, од којих се очекивао висок пласман. Реч је о Милици Гардашевић у скоку удаљ и Ангелини Топић у скоку увис. Некада је и на правцу, на стадионима, постојало шест стаза, што је значило да свако од њих може да победи. То, сада такозвано велико финале, односно у савремено доба пласман међу осам најбољих, није био проблем за две грације. За скидање капе... да су их освојили с јачим резултатима.
Милица је освојила шесто место са 6,74 м. Остварила је свој најбољи скок сезоне (претходно је имала 6,69 м). Међутим, није засладила то медаљом, до које јој је недостајало само четири центиметра (6,78 м Шпанкиња Фатима Дијаме).
Имала је сјајну прилику, нису дошле Малајка Михамбо (Немачка), олимпијска победница, Ивана Шпановић (Србија) првакиња света у дворани и напољу, Џазмин Сојерс (Велика Британија) шампионка Европе под кровом... Лични рекорд Миличин у затвореном је 6,90 м, а сребро је са 6,85 м освојила Американка Моне Николс са 6,85, девојка за коју нису чули ни озбиљни познаваоци скока удаљ.
Не скаче се, свакако, сваки дан лични рекорд, али је исто тачно да се овакве шансе ретко пружају, а она је у годинама када се обично постижу најбољи резултати. Да је сада стала на победничко постоље на следећа такмичења (ЕП у Риму у јуну на пример) долазила би с ореолом, а и ривалке би га примећивале изнад њене главе и пут до нових успеха био би јој олакшан.
Када је 1997. године Драгутин Топић освојио бронзану медаљу на СП у дворани у Паризу, морао је да надмаши 2,32 метра. Сада је за корак изнад, сребро, било довољно - 2,28 м. Скок увис био је неочекивано слаб и код дама. Аустралијанка Никола Олислагерс победила је са 1,99 м, а друга је са 1,97 м Украјинка Јарослава Махучих.
Прва је ове године скочила 2,03 м, а друга 2,04 м. Најављиван је окршај као један од сигурних шлагера такмичења. Обе су сениорке и обе су осетно биле слабије од резултата с којима су дошле. Онда није превелики проблем што је најмлађа од свих 12 учесница, једина јуниорка међу осам најбољих на свету Српкиња Ангелина Топић, са 1,92 м била пета. Ове сезоне има 1,97 м, национални сениорски рекорд. Није логично да оно што је она једном надмашила под кровом, опет понови, кад је Махучих, која брани титулу из Београда, једва ту висину савладала.
Проблем је код Ангелине, како је навела, настао рушењем концентрације - прекидало се такмичење у вису због трка на 60 м па 1.500 м, баш када је она долазила на залетиште. Не можемо да се не сетимо да је њен отац срушио пре 34 године и данас важећи светски рекорд за јуниоре од 2,37 м, мада су га заустављали, јер је почињала трка штафта 4 x 400 м на СП јуниора у Пловдиву.
Таквих прекида има свуда и увек и само се треба припремити да ти не ремете концентрацију. Ангелина је довољно млада да се на то припреми у будућности. Памти се само крајњи резултат.
БИБИЋ И ЕМИНИ У ОПШТЕМ ДУХУ
Имали смо још двоје представника - Елзана Бибића (1.500 м) и Милицу Емини (60 м препоне). Нису прошли први круг.
Једини члан мушког пола у квартету трчао је храбро, најбрже ове сезоне (3:39), али није успео да се пласира на једну од три позиције, које воде у финале.
Милица је повредила леви кук, једва изашла на борилиште и већ је тиме била одлучена њена судбина на Острву (зауставила је штоперицу на 8,31).

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.