Дошао је у Партизан са 15 година, многи су тада причали да дуго нису видели талентованијег играча од њега. Само две године касније, играо је вечити дерби. И то као стартер. Не само да је био на терену, него је и постигао гол. Управо тог 29. септембра 2007.
Стеван Јоветић исписао је историју Партизана. Тада чупави дечак од 17 година постао је најмлађи стрелац у вечитим дербијима у историји клуба из Хумске. Данас, 17 година касније, рођени Подгоричанин носи дрес Олимпијакоса, али не заборавља моменте проведене у црно-белом дресу.
- Прелеп осећај је постићи гол у вечитом дербију. Сви ми сањамо да играмо ту утакмицу и наравно – будемо стрелци. Утакмица са Црвеном звездом је нешто посебно и за навијаче, али и све остале људе. Није лако остати миран, а мораш да играш што је мирније могуће. Једноставно, понесе вас атмосфера и важност утакмице, дешава се да играчи изгоре у жељи, а моја је са 17 година била огромна и морао сам како знам и умем да се контролишем. Играо сам свугде, осетио дербије Интер – Милан, Севиља – Бетис, Монако – Ница, Манчестер јунајтед – Манчестер сити, али ништа не може да се пореди са вечитим у Србији, у смислу ривалства. Тешко је то објаснити, осећамо више такву утакмицу, вероватно зато што долазимо из таквог подручја па све то доживљавамо другачије – сматра Јоветић.
Црно-бели су тренутно лидери, победили су у последњем дербију. Ко би од играча могао да буде превага у суботу?
- Салдања ми се баш свидео, надам се да је санирао повреду. Он је неко ко може да направи разлику. Натхо, такође. Поседује огромно искуство, смиреношћу утиче на играче и увек може да подели неки добар пас. Партизан има адуте, а у дербију, као што сви знају, фаворита нема. Можда је и предност што се игра на гостовању, кад си домаћин, од тебе се увек очекује више, за нијансу је другачије кад гостујеш. Наравно, надам се победи Партизана. Звезда је већ дуже време доминантна и било би лепо кад би се шампионски пехар вратио у Хумску. Неће бити лако остварити тако нешто, али верујем да је могуће. Игор Дуљај је одлично наместио екипу и желим му сву срећу у дербију.
У сезони 2007/08. били сте капитен Партизана. Како сте се носили са тим бременом, у том тренутку имате само 18 година, пуно се прича и пише о вама. Носили сте велики терет на плећима?
- Није лако, поготово за мене који сам у том тренутку – дете. Имао сам 17-18 година, док сам био у млађим категоријама Партизана причало се о интересовању Јувентуса, али трудио сам се да не дајем превелики значај томе. Желео сам једино да изађем на терен и добро се изиграм. Све ми је на терену долазило спонтано и тако је можда и најлепше. Човек треба да ужива и ради оно што воли, све остало ће доћи само.
Коју утакмицу против Црвене звезде посебно памтите?
- Полуфинале купа у сезона 2007/08. Играло се на Маракани, повели смо 2:0, Звезда је после дошла до изједначења, па јој је поништен гол за вођство и онда затресао сам мрежу десет минута пре краја и прошли смо у финале. То ми је можда и најдража победа у дербију.
Уколико би сад били капитен Партизана и да сте са саиграчима у свлачионици пред вечити дерби, шта би сте им рекли?
- Ово је утакмица коју ћете памтити целог живота. Играјте срцем, али будите мирни у глави. Навијачи живе за ово и можете много радости да донесте и себи и њима. Не сме да вас понесе атмосфера и немојте радити ствари које се од вас не очекују. У дербију је најважније остати миран, ментални приступ је кључан – рекао је Јоветић.
КЛИНЦИ ДРУГАЧИЈИ НЕГО РАНИЈЕ
Како гледате на младе играче Партизана и каква је разлика у односу на период кад сте ви почињали?
- Партизан је увек имао добру школу, нисам стигао да видим ове млађе момке који сад играју, али мени се раније много свидео Филип Стевановић. Што се тиче клинаца некад и сад – то је небо и земља! Променило се време. Част изузецима, али многи немају поштовање. Кад сам ја био у њиховим годинама Ивица Краљ или Алберт Нађ нешто кажу – не проговарам, ако те питају, одговориш и то је све. После тренинга купиш чуњеве и лопте. Од млађих, свиђа ми се Света Марковић.
ДЕБИ КОД РЕБЕРА СА 16 ГОДИНА
Да ли се сећате дебија, дуго сте били најмлађи дебитант у историји Партизана и данас сте у врху те листе?
- Како то да заборавим! Била је утакмица против Вождовца, тренер је био Јирген Ребер, а играо сам последњих десет минута, имао 16 година. Тад сам носио број 38, после су ми дали 35. У Партизану сам провео четири и по године и било је сјајно. Саиграчи су били феноменални, било је доста искуснијих момака. Тренери су ми били Миодраг Јешић, Јирген Ребер, Мирослав Ђукић, Славиша Јокановић. На крају смо освојили дуплу круну. Прелепо време.
У КОНТАКТУ СА РНИЋЕМ, ТОШИЋЕМ, МАЛЕТИЋЕМ...
Са ким од бивших саиграча из Партизана се најчешће чујете?
- Недавно сам се видео са Дарком Божовићем, он је био у стручном штабу Бугарске код Младена Крстајића. Чујем се често са Немањом Рнићем, Дарком Малетићем, Зораном „Бамбијем” Тошићем, он је тренутно у Грчкој, игра за Ламију. Саша Илић је недавно био на рођендану мог сина заједно са супругом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
