Вања Ивановић У борбу за трофеј као и сваке године

Железничар не да је додао гас у другом делу сезоне, него се не зауставља. Али, да не чује зло, после толико перипетија, повреда, одсуства играчица, мозаик Дизелке је коначно онај прави.

И део истог, победничког је Вања Ивановић, 19-годишњи примач сервиса, део плавог „вртића” из Лајковца која се после паузе, операције и опоравка, вратила као да никад није ни правила паузу. Од фебруара, храбра „јединица” Жеље, већ се нашла на листи топ 15 најбољих поентера лиге. А тек је „начела” сезону у 2024. години.

- У првом делу сезоне смо опет имале проблема са повредама и то је доста утицало на нашу игру. Није нас било довољно на тренинзима и нисмо могле лепо да се уиграмо. Таман када се нека опорави и врати на терен, задеси нас нови пех. Ипак и поред тога, мислим да свака утакмица коју је требало да победимо, ми смо добиле! – похвално ће Вања о својим саиграчицама, иако је први део такмичарске 2023/24 морала да гледа из, одбојкашким речником „торића”

Нова година је за њу била прекретница.

- Тада сам почела да се уигравам. Прву утакмицу одиграла сам почетком фебруара. Ево баш 11. марта ће бити тачно годину дана од повреде. Искрено, баш брзо је прошао овај период. Имала сам осећај као да сам била са екипом од почетка сезоне. Када се све десило, имала сам велику подршку пријатеља, породице, саиграчица, и целог клуба. То ми је много значило да што брже прихватим то што ми се десило и да што пре кренем да се припремам за операцију. Пре тога морала сам да вратим обим покрета, да јачам ногу, потом сам трчала и скакала као да се ништа није десило Значило ми је да се уверим да ће и рехабилитација бити одлично одрађена и да се ослободим страха – присећа се једна од првих виолина Железничара, за њу болног периода.

Увек и само истиче подршку управе, тренера, саиграчица.

- Од председника Живорада Лазаревића, који ми је омогућио све од опоравка, терапије, директора Иване Лазаревић, тренера, играчица, свима дугујем велику захвалност. Више су они веровали у мене и повратак него ја сама. И то ми је дало снагу! Такође и екипа из „Рекуперо центра” који су одрадили првих пет месеци рехабилитације и потрудили се да се и психички и физички вратим.

Тај део рада са лоптом, морала је да се пробије баријера у глави.

- Јесте ми то био тежак период на психолошком плану. Било је потребно много стрпљења. Тренери су радили са мном и све то долазе на своје место.

Открива репрезентативка Србије да су све играчице поново на окупу.

- Коначно (смех). И Малина Терел се вратила тако да нас очекују још јачи тренинзи и напоран рад пред плеј-оф. Остало су још три кола.

Први испит против Спартака, па Уб, Омладинац, а после вредног скалпа и победа на ТЕНТ-ом

- Верујем да ћемо сва три да завршимо у нашу корист. Показале смо да можемо да играмо и са ТЕНТ-ом који је изнад нас на табели. Зато и кажем, да ћемо у наредном периоду показати нашу најбољу игру која није могла да дође до изражаја због свих проблема које смо имале.

Може ли шампионски пехар у витрине клуба?

- Радимо на томе као и сваке године да уђемо у борбу за титулу – искрено ће Вања Ивановић, четврту сезону у јату Лајковчанки.