ХАЛО, СКОПЉЕ – Панчев: Маракана остаје неосвојива

Завршио је каријеру пре скоро 27 година. Нико га међутим, није и неће заборавити. Немилосрдно је тресао мреже. Прозвали су га Кобра са Вардара. Ушао је у историју као најмлађи голгетер лиге, са 18 година у дресу скопског великана. У сезони 1990/91. постао је и најефикаснији у Европи. Одиграо је 10 вечитих дербија, рачунајући и куп, постигао је четири гола и само је једном поражен. Дарко Панчев, вечито харизматичан и љубазан, таквих је данас нажалост све мање.

Црвена звезда била му је и остала велика љубав. Прати све што се дешава у клубу у којем је достигао највећу славу.

- Гледам 99 одсто утакмица црвено-белих. Владан Милојевић је већ етаблиран тренер. Имали смо високо мишљење о њему и пре него што се вратио. Направио је одличну атмосферу у тиму. Познавао је пре другог доласка велики број играча, тако да може поново да уради добар посао – каже Панчев у телефонском разговору за наш лист.

Коме дајете веће шансе у сутрашњем 172. вечитом дербију?

- Тешко је прогнозирати исход. Звезда је можда благи фаворит јер је домаћин. Партизан игра доста добро ове сезоне, екипа одлично функционише. Не бих пре времена никоме давао предност. Не верујем да ће дерби одлучити првака. Има још доста утакмица до краја. Волео бих да домаћин победи и буде лепа утакмица.

Црно-бели су победили у децембру и још су први са бодом предности. Црвено-бели нису изгубили на домаћем терену још од 2017, кад ју је савладао највећи ривал 3:1 и на крају те сезоне освојио титулу?

- Звезда има велике шансе да поново остане непоражена, односно продужи низ утакмица без пораза на Маракани. Мој некадашњи клуб треба да извуче поуке из утакмице у децембру и реваншира им се ако може.

Шериф Ендиаје се разиграо после промене тренера, Матеус Салдања је голгетер лиге. Како оцењујете нападаче вечитих ривала?

- Све су то релативно нови играчи који су дошли ове сезоне, тако да треба још мало времена да прође како бисмо могли да меримо њихов учинак. И једни и други имају свакако добре нападаче. Шпицеви не могу сами, највише зависе од игре екипе, ако је цео тим на нивоу онда офанзивац има шансе да улази у шансе и буде ефикасан.

Играли сте много дербија, шта би могло да пресуди у сутрашњем окршају?

- Увек је специфична утакмица. Може да се деси да једна екипа буде доста слабија пласирана, а да изненади и победи.

Је ли вама било теже на Маракани или у Хумској?

- Лакше ми је било да играм на ЈНА. Било је више простора на гостујућем терену, могао сам да будем опаснији по гол. Кад смо били домаћини Партизан се много више бранио и онда је било некако тесно, густо, јако тешко да се улази у ситуацију за гол.

Који вам је најдражи од 10 дербија?

- Све утакмице са Партизаном су ми биле драге. Можда је најинтересантије меч био у реваншу полуфиналу купа 1990. Са Шекијем на клупи победили смо мојим голом на нашем стадиону 1:0. У реваншу нам је Партизан после изванредне игри у првих пола сата повео са 2:0. Ми смо се онда некако оспособили, тргли из летаргије и полако преокренули резултат на 3:2. Роби је дао изванредне голове, посебно је био леп волеј са 18 метара Горана Стевановића Плавог, био је то један од најлепших голова на утакмицама у региону.

Јесте ли можда били најтужнији у реваншу финала купа 1992, кад су вам црно-бели ускратили за дуплу круну?

- Било нам је криво. На првом мечу били смо некако опуштенији, иако Партизан можда није заслужио да нас победи. Вујачић је дао гол главом. Вероватно је најправедније било да се заврши нерешено. У реваншу смо одиграли доста добро, Миха је погодио из слободног ударца, изједначио је Мијатовић, ја сам после корнера затресао мрежу за 2:1, седам, осам минута пре краја Јокановић је изједначио, мада је тај шут могао да одбрани наш голман. Партизан је имао много већу жељу, јер смо ми годинама освајали трофеје. Бог је вероватно зато помогао црно-белима. Били смо близу и тог трофеја, могли смо да га  освојимо.

Давали сте голове свима, постоји ли играч Партизана који вам није лежао?

- Не могу никога да издвојим. Било је много добрих штопера. Сећам се Радановића, Кљајевића, играли су још Вермезовић, Чапљић, Ђорђевић, Петрић... Били су одлични дефанзивци, али свима сам давао голове. Почео сам да играм против црно-белих још за Вардар 1983. Нисам им лежао као играч, био сам незгодан за чување. Користио сам осећај за гол, стварно је било тешко да ме зауставити. Пре неки дан сам видео податак да сам у првенству у СФРЈ играо против 26 екипа, а само једном нисам затресао сам мрежу.