ЈУНАК 100. ДЕРБИЈА – Стојковски: Бог ме је послао да савладам Пандуровића

Ђурђевдан, 6. мај 1995. Дуго ишчекивани 100. вечити дерби. Црвена звезда је имала четири бода предности и реми јој је био довољан да освоји титулу. Партизан је повео голом Ненада Бјековића јуниора у 71. минуту. Љупко Петровић, тренер црвено-белих, извукао је тада кеца из рукава. Митка Стојковског је са позиције либера пребацио на левог бека. Епилог је добро познат. Македонац је изборио једанаестерац за изједначење, а затим је у 85. минуту после шута Дарка Ковачевића и испуштене лопте Пандуровића преокренуо на 2:1.

- За мене је то био један од најважнијих, ако не и најбитнији меч у каријери. Већи део меча одиграо сам на месту либера. Партизан је доминирао. Имао је Бјековић зицер за 0:2, да је постигао гол тешко бисмо се спасили. Ђани Ћурчић је играо сјајно, али је замењен, после чега је Љупко мене пребацио на левог бека. Ђоровић је био у централи одбране. Срђан Бајчетић ми је гурнуо пас пре пенала, Савељић је улизао са закашњењем. Пратио сам акцију пре дугог гола, утрчао на време, једноставно као да ме је Бог послао на то место, рекао сам у стилу шпицева, попут Дарка Панчева – вратио је филм скоро 29 година уназад Митко Стојковски.

Стигао је у Звезду као један од најталентованијих играча у Југославији. Лета 1991. имао је 18 и по година, кад се придружио мајсторима са ореолом европског шампиона, Панчеву, Дејану Савићевићу, Синиши Михајловићу, Миодрагу Белодедићу, Владимиру Југовићу...

- Првих шест месеци сам се опорављао од операције колена. Због тога ме није било у Токију, кад смо постали светски прваци. Дебитовао сам касније током пролећа, била ми је, наравно, част да будем те генерације.

Шампионски тим се распао. Знало се да ће да оду Савићевић и Панчев, док су Михајловић и Југовић морали преко границе после увођења санкција СР Југославије. Митко је био један од нових адута црвено-белих.

- Нисмо играли Европу три године. Нисам био сигуран ни да ћемо те 1995. изаћи на међународну сцену. Да јесам, остао бих, отишао сам у Овиједо. Тражио сам нове изазове после 120 утакмица у црвено-белом дресу. Био сам на Маракани у тешком периоду. Земља је била под санкцијама. Од тренера дочекао ме је Владица Поповић, касније сам радио са Миланом Живадиновићем и Љупком Петровићем. Био ми је то најлепши период у каријери. Звезда је и тад и сад била велика. Код нас у Македонији не бледи величина црвено-белих, блиски смо са Србијом.

Прати, наравно, и данашње утакмице нашег најтрофејнијег клуба. Председник је Пелистера, клуба из матичног града Битоља, одакле је 1991. и дошао на Маракану.

- Звезда је имала турбулентну јесен са претходним тренером Бараком Бахаром. Група у Лиги шампиона била је тешка. Очекивали смо ипак, да будемо трећи испред Јанг бојса. Против Швајцараца смо у Берну пропустили неколико стопостотних шанси. Солидне су биле игре против Манчестер ситија и Лајпцига, али се видела разлика у квалитету. Није смело да нам се десе киксеви у првенству. Партизан није играо у Европи и фокусирао се на домаћу сцену. Чујем да су црно-бели оптерећени организационим и финансијским проблемима и због тога заслужују признање за прво место и победу у претходном дербију.

Стојковски је охрабрен пролећним стартом шампиона Србије, са Владаном Милојевићем на клупи многе ствари дошле су на своје место.

- Екипа је доста чвршћа, не прима голове, боље стоји на терену, приметна је дисциплина у игри. Звезда сад игра на резултат, што и ја више волим. Уме да се стегне. Верујем да ће и дерби тако да одигра и тријумфује.

На захтев да упореди ондашњи и садашњи фудбал, Митко није дуго размишљао:

- Све је другачије. У наше време трансфери нису били енормни. И Звезда и Партизан имају много странаца, црвено-бели поготово. Кад анализирам све, мора да буде тако ако се жели у Лигу шампиона. Улаже се више него кад сам играо, али су и зараде веће. Квалитет није на вишем нивоу, ако су паре мерило сад је боље. Србија је опет, за разлику од Македоније, на знатно вишем нивоу. Ваша лига није у топ 5, међутим, играчи се продају за огроман новац, наши клубови не могу да добију више од 200 до 300.000 евра.

Питање да ли га неко од садашњих Звездиних играча подсећа на њега било је логично. Стојковски међутим, није дао конкретан одговор:

- Систем игре је другачији него у моје време, па ми је тешко да упоредим. Играло се са либером, био сам прво леви бек, кад сам прекомандован у средини одбране у Овиједу, био сам леви штопер. Био сам коректор, скочан, стабилан. У данашњем тиму црвено-белих искуством плени Александар Драговић. Милан Родић је офанзивнији од мене, био сам дефанзивно бољи, али свиђа ми се, годинама има битну улогу. Можда је Горан Буњевчевић подсећао на мене, умео је да пошаље пас 30 до 40 метара унапред.

Митко дуго није био у Београду, обећава да ће ускоро да посети своју Звезду и стадион „Рајко Митић”.

- Гледао сам реванш са Миланом 2006, окршај против Ренџерса 2007. У августу би требало да дођем приватно, доћи ћу наравно у клуб, можда успоставим сарадњу са црвено-белима, мом Пелистеру би то много значило – закључио је Стојковски.