Звездини прекиди убитачни, чекају се голови из игре

Црвена звезда је уводних пет кола пролећне полусезоне завршила са учинком од четири победе (Вождовац, Нови Пазар, Чукарички и ТСЦ) и ремијем последњег викенда, у 172. вечитом дербију против Партизана.

На тих пет утакмица, пулени Владана Милојевића су мреже противника тресли 13 пута, просечан учинак шестоструког узастопног шампиона је 2,6 голова по мечу.

Овај учинак сам по себи је више него солидан, међутим, постоји куриозитет везан за ове голове који мора да забрине Милојевића и његов стручни штаб: од 13 погодака чак 12 се догодило директно из прекида или у ситуацијама након њих, док је само један (!) постигнут из игре (Шериф Ендиаје против Чукаричог).

Са једне стране, недвосмислено се намеће закључак да је бранилац трофеја изузетно опасан и ефикасан у тим ситуацијама. То је свакако директан резултат темељне анализе и припреме, код извођења корнера или центаршутева из других прекида. Милојевић је познат као темељан и педантан стручњак, који сегмент као што су прекиди ни случајно не жели да препусти случају. Ваља напоменути да су прекиди већ дуже време опасно оружје и тешко решив проблем за Звездине противнике и током мандата некадашњих тренера Дејана Станковића и Милоша Милојевића. Нешто слабији учинак у овом сегменту, црвено-бели су имали само јесенас, када их је са клупе предводио Израелац Барак Бахар.

С друге стране, готово невероватан податак да је само један год пао приликом класичног напада, и то је сигурно нешто чиме се Владан Милојевић и његови асистенти увелико баве. Да ствар буде додатно необична, Црвена звезда је на свих пет утакмица у наставку првенства углавном контролисала мечеве, имала теренску иницијативу и довољан број напада који су производили опасност у противничком казненом простору.

Звучи чудно, али је непобитна чињеница да је најбољу игру и највише изгледних ситуација за гол, екипа са Маракане пружила у последњем првенственом колу одиграном прошле субота, ни мање ни више него против најљућег ривала и лидера на табели Супер лиге Партизана.

Зато неминовно узроке овакве статистике ваља тражити у лошем проценту реализације оног дела тима који прима плату пре свега због постизања голова и реализације.

Управо на мечу са Партизаном је то било највидљивије, Звезда је створила много опасних напада, па и одличних прилика за гол, али су у промашајима предњачили управо нападачи, пре свих Осман Букари и Шериф Ендиаје.

Букари је у првом полувремену након одличог утрчавања на петерац промашио прилику из домена стопостотне, да би се нешто касније после мајсторског проигравања Ин Бом Хванга нашао сам испред Александра Јовановића, који је успео да му осујети и тај покушај.

Ендиаје се голом у другом полувремену, па и залагањем и енергијом, донекле искупио за промашаје са почетка утакмице, али је општи утисак и поред далеко боље форме од оне из јесењег дела, и даље није на жељеном нивоу релизације.