Од егзила до мајстора за сензације

Први пут у 81 години историје Купа Немачке у полуфиналу је само један клуб из највишег ранга. За то је највише заслужан Сарбрикен. Пред 16.000 гледалаца на Лудвигспарку победом против Менхегладбаха (2:1) употпунио је сензационалну сезону и придружио се друголигашима Кајзерслаутерну и Фортуни у покушају да спрече Леверкузен, лидера Бундеслиге, да освоји „дуплу круну”.

Сарбрикен је пети пут стигао до полуфинала. Претходни пут 2019/20. то је урадио као четвртолигаш. Зауставио га је Леверкузен (0:3).

Ове године је јачи и имао је више среће. У полуфиналу ће играти против Фортуне. Овај пар гарантује да ће тим ван највишег ранга играти у финалу први пут од 2004, кад се до борбе за трофеј пробио друголигаш Алеманија из Ахена, такође победом у полуфиналу против Менхенгладбаха (1:0). У финалу је Вердер био прејак (3:2).

Подвиг Сарбрикена већим чини листа противника. На путу до полуфинала почистио је три члана елитне. Почео је са Бајерном (2:1), наставио са Ајнтрахтом (2:0) и Менхенгладбахом (2:1). И следећи противник је љути локални ривал, Кајзерслаутерн.

Сарбрикен је један од најстаријих клубова у Немачкој. Основан је 18. априла 1903. Током деценија је мењао нивое такмичења, од локалног до највишег ранга, двапут био вицешампион (1943, 1952), а осам година је провео у егзилу.

Сарбрикен је представник главног града покрајине Сарланд. Област позната и као Сар је 1920. формирана Версајским уговором и дата 15 година на управљање Француској. Плебисцитом је 1935. враћена матици, да би је 1945. поново окупирала Француска споразумом савезника о подели Немачке.

Француска је чинила велике напоре да припоји Сар или да га формира као независну државу. Сарбрикен је био важан за остварење планова о одвајању од Немачке, па је укључен у други ранг француског фудбала.

Убрзо је изборио прелазак у прву лигу, али то му је ускраћено као чин освете Француза према Немцима. Напретку Сарбрикена се супроставио и Стразбур, који је током окупације био приморан да игра у немачкој лиги.

Фудбал је био важан чинилац политичких превирања. Увидевши да за Сарбрикен нема места у њиховом фудбалу, Французи су дозволили да 1952. пређе у окриље ФС Западне Немачке.

Већ у прој повратничкој сезони је стигао до финала првенства у коме је поражен од Штутгарта (2:3). Одмах је постао трн у оку. Клубови су тражили да клуб из друге државе не игра у највишем рангу, па је Сарбрикен прешао у Регионалну лигу Југозапада.

Истовремено је Сарбрикен био адут Француза у напорима да област потпуно одвоје од Немачке. Издејствовали су да Сар постане члан ФИФА. Чак је репрезентација којој је Сарнбрикен дао девет играча учествовала у квалификацијама за Првенство света 1954. Заузела је друго место у групи, испред Норвешке и иза - Западне Немачке!

Сар је учешћем у мондијалским квалификацијама ушао и у историју фудбала. Утакмица против Западне Немачке, играна 11. октобра 1953, прва је на којој је искоришћена замена играча. Хорст Ецкел је у немачком тиму заменио Ричарда Готингера пре него је то Борд дозволио у Правилима игре.

Плебисцитом одржаним 1956. је одбачен предлог Француске и Западне Немачке да Сар постане независна држава и од 1. јануара 1957. област је враћена матици, где га је већ чекао Сарбрикен.

Током деценија наставио је честе сеобе између рангова. Стигао је и до Бундеслиге, али од 1993. га нема у највишем рангу и само сензацијама у Купу Немачке подсећа колико је жилав клуб.