Ђоковић: Рекао сам – готово

Они који мало боље прате живот Новака Ђоковића на терену и ван њега, врло добро знају да је најбољи тенисер свих времена у једном периоду озбиљно размишљао о повлачењу. Проблем с повредом лакта, пауза, серија лоших резултата, неизбежна операција… Све се скупило Србину крајем 2017. и почетком 2018. Био је на раскрсници, ломио се – шта и како даље. Свака рана елиминација с турнира гомилала је негативне мисли у глави шампиона. Био је незадовољан, разочаран до те мере да је у једном тренутку, после пораза у уводним фазама такмичења из серије 1.000 у Мајамију, пре шест година, изговорио реченицу: „Готов сам”.

О тешким тренуцима у каријери, сучељавању с повредама, падовима, рекордер по броју грен слем трофеја говорио је у интервјуу са Џефријем Катценбергом. То је онај разговор током конференције за бизнис и технологије, кад је Ноле стигао у Америку, уочи почетка Индијан Велса. На том сајму Ђоковић је имао сусрет са супругом Серене Вилијемс, Алексисом Оханијаном.

Поменута повреда руке била је једна од најозбиљнијих у Новаковој каријери. Србин је био приморан да иде на операцију.

- Почео сам да осећам бол 2016. Имао сам повреду лакта неко време. Одувек сам био против таблета против болова, али морао сам да их узимам, нисам никако другачије могао да играм. Нисам желео да изневерим себе, породицу, навијаче… Постајало је све горе, убио сам све сензоре за бол… Дошло је до тачке, у четвртфиналу Вимблдона када нисам могао да сервирам, нисам могао да подигнем руку – истакао је Ноле.

Ни дуже паузе, ни лекови нису дали жељени резултат.

- Знао сам да морам да предузмем радикалније мере. Избегавао сам операцију по сваку цену, па нисам играо до краја сезоне. Пробао сам све различите методе да се излечим, али осетио сам бол опет на припремама за следећу сезону. Отишао сам у Аустралију да играм. После тога сам постао свестан да морам на операцију.

Новак је тешком муком прихватио чињеницу да је морао „под нож“.

- Урадио сам што сам морао, вратио сам се шест недеља касније. Плакао сам после операције, не зато што ме је болело, него зато што сам се осећао као да сам изневерио себе – моја филозофија увек је била да избегнем операцију.

Велика подршка тим данима била је Дијана, Новаков супер херој, како је он назива. 

- Мама је била поред мене, покушала је да ме убеди да је то у реду, да је нормално и да сви пролазе кроз то. Надам се да ће то остати једина операција коју ћу имати. Тада сам већ имао 30 година, што за тенисера значи да улази у последњу фазу каријере.

Кад се вратио на терен после операције, Ђоковић је у Индијан Велсу изгубио од Тара Данијела (Јапан), затим и од Беноа Пера (Француска) у Мајамију.

- Јесам се осетио као да желим да напустим тенис, морам то да кажем, нарочито у тих неколико месеци после операције. Први пут у много година, испао сам из топ 20, играо сам најгоре што сам икада играо и губио од момака од којих никада раније нисам. Осећао сам се јадно на терену. Мислио сам да је то можда тренутак да се повучем. Морао сам да променим и покрет при сервису, биомеханику, технику, тактику – све је било пред изазовом. Окупио људе из екипе и рекао сам им: „Слушајте, почињем да се удаљавам од професионалног тениса, мислим да је можда време за наредно поглавље”.

Као и увек кад се све руши најјачи и највећи ослонац је породица и најближи сарадници.

- Супруга Јелена, агент и остатак тима рекли су ми да опет размислим, да дам себи мало времена. Глава ми је била врућа, тек сам изашао с терена после једног од пораза. Изгубио сам меч у Мајамију и само сам рекао – готов сам. Они су ми рекли да не журим. Заиста сам захвалан што сам имао велику подршку и прави савет, пошто ми је у том тренутку било потребно да се смирим. У другом делу 2018. освојио сам два слема, освојио Вимблдон, Ју-Ес опен и опет сам кренуо набоље.

Новакова лепша половина једном приликом испричала је како је изгледао тренутак кад је Ноле решио да поново узме рекет у руку.

Отишли су породично на један терен. Јелена је почела да игра с малим  Стефаном, док је Новак посматрао са стране. Како је време пролазило све више се приближавао, ухватио рекет, прикључио се сину и супрузи. Кад су завршили игру Ђоковић је саопштио да ће се вратити спорту који му живот значи. По повратку уследили су лепи дани за српског аса. Поново је уживао на терену, а био је довољно расположен и мотивисан да додатно помери границе тениса.

Сада није као у 2018.

Ноле после пораза у уводним фазама мастерса у Индијан Велсу није рекао да је готово. За мање од месец дана почињу надметања на шљаци, где је српском асу увелико потребна најбоља форма и игра. Поред тога што брани грен слем у јуну на Ролан Гаросу, најбитније је да су после трећег грен слема у Лондону на програму Олимпијске игре. Град светлости ће окупити тениску елиту, а играће се на најспоријој подлози, на црвеној прашини.