Ако је неком Ратко Рудић веровао током тренерске каријере, онда је то Игор Милановић.
У финалу Игара 1984. у Сеулу, Југославија је имала последњи напад, а Рудић је са клупе узвикивао да се лопта баци у том тренутку 19-огодишњем Милановићу који је на истеку меча погодио и донео злато:
- Сви ми које је Ратко тренирао у периоду репрезентације смо се договорили да ћемо чешће да се окупљамо ради дружења и то успевамо. Ако питате шта Ратко представља за нас, одговор је синоним ватерпола. Желим да захвалим Дејану за овај филм, којим је додатно подигао ватерполо у светским оквирима. Филм је чиста емоција, види се колико су свима који говоре у филму очи пуне емоција, па тако и мени док причам овде са вама, као и онда када сам причао у Загребу. Једноставно, сви смо емотивни и увек нам је драго кад видимо нашег шефа.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.